Srpske tvrđave – Gamzigrad
Gamzigrad, palata imperatora Galerija kod Zaječara biser svetske baštine
Felix Romuliana ili Srećna Romulijana je palata rimskog imperatora Galerija koju je nazvao po majci i UNESCO je uvrstio još 2007. na spisak svetskih kulturnih baština
Predeo začaran istorijom
Ko vidi maketu Felix Romuliane (Gamzigrad) u zaječarskom muzeju – videće ovu kasnoantičku palatu i na samom lokalitetu. U titrajima majske vrućine pojaviće se gamzigradske kule u svoj nekadašnjoj lepoti i već sledećeg trena nestaće sa lica današnjice, i otploviti u daleku prošlost kojoj pripadaju. U vreme pre hiljadu sedamsto godina, sagrađena je carska palata po želji rimskog imepratora Gaja Valerija Maksimijana Galerija. Želeo je Galerije “da u tišini neosvojivih bedema provede svoju starost”.
Izabrao je predeo na jedanaestom kilometru od Zaječara, pored sela Gamzigrada, sa pogledom na piramidu Rtnja, gde je naložio da se velelepna palata sagradi. Nazvao je Felix Romuliana, po svojoj majci Romulijani.
Bilo je to prekrasno mesto u neposrednoj blizini njegovog zavičaja. Galerije se rodio u okolini Serdike, današnja Sofija u Bugarskoj. Kao uspešan vojnik uzdigao se do tetrarha a zatim i cezara i avgusta. Umoran od poslednjih godina svoje vladavine, vojničkih neuspeha, želeo je da se povuče u tišinu prirode, u lepotu arhitekture i umetnosti.
Maketa u muzeju pokazuje da je palata izgledala božanski: opasana bedemima sa dvadeset poligonalnih kula! Unutar bedema parali su nebo hramovi sa oltarima i kriptama, palate sa veličanstvenim dvoranama na čijim su podovima dominirali prekrasni mozaici, skladno raspoređeni arhitektonski ukrasi i skulpture od belog mermera sa ostrva Paros, hladoviti peristili u kojima žubore fontane. Svuda uokolo Galerijeve palate širio se miris šuma i polja i pesma ptica i cvrčaka, baš kao što i danas priroda pokazuje svoje čari.
Nije dugo Galerije uživao u lepoti zadužbine koja je po ugledu na ostale avguste (Dioklecijan je sagradio sličnu u Splitu) trebalo da predstavlja večiti spomen na njegovu ličnost i delo. Umro je početkom maja 311. godine u Serdici, nedaleko od zavičaja.
Ostala je prekrasna palata za koju je, kao i za onu u Splitu, profesor Dragoslav Srejović, zaslužan za otkrivanje Romulijane, napisao da su obe ostale nezavršene zbog verske i ideološke netrpeljivosti, zbog sloma starog i uspostavljanja novog političkog sistema.
Zaječarsku palate pregazilo je nadiruće hrišćanstvo. Nije slučajno, pisao je Srejović, što je prva građevina koja je narušila strukturu Galerijeve palate bila hrišćanska bazilika, kao što je u splitskoj palati to bila-katedrala.
Od sredine petog veka, posle najezde Huna a zatim i Avara, palate su polako propadale. Galerijeva je postala vizantijsko naselje, a Dioklecijanova-srednjovekovni Split.
Naredni vekovi nisu bili milostivi prema Galerijevoj palati, kraj Zaječara. Opustela je, zaboravljena i nestala sa lica zemlje.
„Otkrivali“ su je u kasnijim vekovima putopisci. Najpre baron Herder, koji je opisao u putopisu “Rudarski put po Srbiji”, 1835. godine . Zatim i Feliks Kanic, čuveni austrijski arheolog i putopisac koji je, na proputovanju kroz Srbiju 1860. godine, palatu opisao i nacrtao, navodeći da „stara građevina, spada među najneobičnije u istočnoj Evropi“.
Vekovima je građevina bila misterija za arheologe sve dok je nije iskopao profesor Dragoslav Srejović i dao u nasleđe svetskoj baštini. UNESKO je Gamzigrad uvrstio 2007. godine u listu svetske kulturne baštine a sredstvima EU (po projektu za obnovu kulturnog nasleđa radi podsticanja turizma u istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju, koji je vredan 16,6 miliona evra). Srećna Romulijana polako dobija novi sjaj i opravdava svoj naziv.
Dijana Dimitrovska
