Srpske vladarke – Jelena Stracimirović Nemanjić

Podanici su je oslovljavali sa „sveta carica“  a dvorska etikecija je Jeleni Stracimirović Nemanjić dala titulu „blagoverna i hristoljubiva carica carstva i avgusta“. Carica Jelena, žena srpskog kralja a zatim i cara Dušana Silnog Nemanjića bila je sasvim posebna ličnost koja će uživati najviše počasti i poštovanja i to ne samo zahvaljujući moćnom mužu.

I kada moćnog cara više ne bude, obraćaće joj se sa najviše počasti, kao što je to uradio, deset godina nakon smrti Dušana Silnog, vizantijski car Jovan V Paleolog, koji u jednom zapisu Jelenu naziva „preuzvišenom caricom Srbije“.

Ćerka despota Stracimira  i Kerace  Petrice, rodila se 1310. godine. Odrastala je u plemićkoj porodici uz knige i veliku biblioteku koja je za to vreme bila retkost. Bila je verovatno lepa, što se iz nekoliko njenih portreta u manastirima Lesnovo i Matejče u Makedoniji, ne može proceniti. Ali, bez sumnje, rođena je kao miljenica sreće.

Sreća joj se osmehnula kada je u dvorskom prevratu u Bugarskoj na vlast došao njen brat, bugarski car Jovan Aleksandar. Prevrat u Bugarskoj  dogodio se gotovo u isto vreme kada je na srpskom dvoru Dušan svrgavao sa prestola svoga oca Stefana Dečanskog. Novi bugarski car Jovan Aleksandar (vladao 1331-1371)  nije čekao drugu priliku, odmah je novom srpskom kralju ponudio svoju sestru Jelenu.

Već sledeće godine na Uskrs 19. aprila 1332. godine, venčaće se u Skoplju  Jelena i Dušan Nemanjić. Ona je imala 22 godine, što je za ondašnja merila bilo „dosta“ dok je Dušan bio stariji, samo, dve godine.

Bilo je to venčanje o kojem će se pričati vekovima. Za tu priliku u Skoplju je preko Vardara  sagrađen novi most kojim je prva zakoračila baš Jelena.

Vreme je prolazilo u ratovima i širenju granica srpske države, a kraljica Jelena nikako da ostane u drugom stanju. Pet godina nakon braka i dalje nisu imali dece, pa se u tajnosti radilo da se Dušan rastavi od Jelene. Kralj je pregovarao sa austrijskim vojvodom Otonom da se njegova sinovica Jelisaveta, kćerka nemačkog kralja Fridriha Lepog, uda za Dušana!

Kada je Jelena saznala za tajne namere, požurila je da ostane u drugom stanju. Neki istoričari smatraju da je to uspela na „sumnjiv način“.

Uroš se rodio krajem 1336. ili  početkom 1337. godine i njegovo rođenje donelo je mnogo radosti jer je nemanjićka kruna obezbedila naslednika. Takođe, učvrstio je Jelenin položaj na srpskom dvoru. Kraljica Jelena se za sve pitala, a njen ugled je rastao i na srpskom dvoru i šire.

Smatra se da je njena ambicija i vizija donela  Dušanu carsku krunu. Ali, da bi kralj Dušan postao car, bilo je neophodno obezbediti samostalnost crkve. Zato je najpre osnovana Pećka patrijaršija 1346. godine koja je imala i svog patrijarha.

Tek onda je Dušan mogao da primi carsku krunu s „blagoslovom“ iz ruku srpskog patrijarha Joanakija i bugarskog patrijarha Simeona, u Skoplju na Uskrs 16. aprila 1346. godine. Tako je i  Bugarska priznala Dušana za cara, na šta je uticala carica Jelena.

Koliko je Jelena bila moćna i značajna pokazuje i primer kada je kao žena boravila na Svetoj gori. To se dogodilo u vreme strašne kuge  1347/48. koja je harala Evropom. Carska porodica je bila ugrožena pa je odlučeno da se svi izmeste na Svetu goru koja je još od 9. veka bila nedostupna za žene. Ona će biti prva žena koja će boraviti na Svetoj gori ali ipak neće njome koračati. Solomonsko rešenje nađeno je u – nosiljci. Carica Jelena je sve vreme živela u nosiljci, u njoj je jela, spavala, obavljala fiziološke potrebe. 

Carska porodica je tako preživela kugu. Ubrzo će svet iznenada napustiti car Dušan (neki smatraju da je otrovan) 20. decembra 1355. godine koji je sahranjen u crkvi Svetih arhanđela  kod Prizrena. Na presto će stupiti njihov sin Uroš, a  carica Jelena će se, po tadašnjem običaju, zakaluđeriti kao monahinja Jelisaveta.

Povući će se u Ser, odakle će vladati zajedno sa Urošem, koji je prozvan Nejaki, i pomagaće mu u svakom trenutku. Prisustvovaće  državnom saboru u Skoplju, aprila 1357. godine, gde će mladi Uroš dobiti i njenu podršku, a kada car Uroš bude darivao ostrvo Mljet u baštinu kotorskoj vlasteli, u mljetskoj povelji zapisaće da se dogovorio “s gospođom i majkom carstva mi, blagovernom caricom Jelenom“.

Ali, Jelena zatim vlada sama jer  posle 1360. godine u lokalnim dokumentima piše: “ Gospođa sveta carica zapovedi sama u Seru“. Kada car Uroš bude dodelio  braći Vukašinu Mrnjavčeviću kraljevsku titulu a njegovom mlađem bratu Uglješi despotsku – biće to uz saglasnost i blagoslov carice Jelene – monahinje Jelisavete.

Podela vlasti bez sumnje je nastala zajedničkim interesom i dogovorom. Na to ukazuje i podatak da su Vukašin i Jelena kovali zajednički novac u kovnici cara Uroša, a Uglješa je zabeležen u povelji vizantijskog cara Jovana V Paleologa septembra 1365. godine kao „voljeni nećak preuzvišene despine Srbije voljene sestre carstva mi“.

Iz Sera, Jelena odlazi u Zetu (car Dušan joj je poklonio zetske trgove sa kojih je ubirala porez od trgovine) gde boravi jedno vreme.

Ali umire njen sin Uroš Nejaki 1371. godine koji je bio poslednji srpski car i  to bez potomstva i žena koja je nadživela  muža i sina, skrhana bolom napušta ovaj svet 1374. (ili 1376.) godine. Ostaje njen mističan pogled sa freske u manastiru Matejče i Lesnovo u Kumanovu, trajno uperen u nas, u buduća pokolenja.

Dijana Dimitrovska