Intervju – Boris Malagurski: Narod je uvek uz mene

U sali crkve sv. Stefana Dečanskog u Čikagu održana je premijera filma „Crna Gora: podeljena zemlja“, srpsko-kanadskog reditelja Borisa Malagurskog.

Film je snimljen uz blagoslov blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija i Mitropolita Joanikija, a analizira nacionalne podele u Crnoj Gori, nasilnu promenu identiteta, napad na Srpsku pravoslavnu crkvu i diktatura Mila Đukanovića.

Film je na turneji po Evropi i Severnoj Americi obišao veliki broj gradova i gde god se prikazivao sale su bile premale da se smeste svi zainteresovani. Neretko se događalo da posetioci u suzama odgledaju film o zavičaju iz kojeg su otišli u potrazi za boljim životom i saznanjem da ljudi koji su tamo ostali žive u podeljenoj zemlji. Tako je bilo i u Čikagu.

Ko je Boris Malagurski koji je dobio nadimak srpski „Majkl Mur“? Počeo je da se bavi fimom kada je emigrirao u Kanadu 2005. godine kada snima svoj prvi dokumentarac „Projekat Kanada“. Studirao je filmsku produkciju na univerzitetu Britanska Kolumbija, a kada je Kosovo 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost organizovao je proteste u Vankuveru. Tada je, kako sam kaže, shvatio da bi mogao iskoristi svoju privrženost filmskoj industriji za dobrobit našeg naroda.

– Tada sam snimio film „Kosovo – možete li da zmislite“, koji je analizirao stanje ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca, koji su bili diskriminisani, a i dan danas su nažalost diskriminisani. Sa tim filmom sam shvatio da osećam veliko zadovoljstvo i da dajem neki doprinos da se sazna više o dešavanjima na našim prostorima. Da istina izađe na videlo – kaže Malagurski u intervjuu za Balkan City Magazin.

Usledio je film „Težina lanaca“, film o manastirima na Kosovu i mnogi drugi. Poznato je da nisi imao neku naročitu pomoć državnih institucija u Srbiji iako su u pitanju filmovi od nacionalnog značaja i da si sam svojim umećem dostigao…

– Uz pomoć naroda sam dostigao, jer narod je uvek stajao uz mene, a tako je i danas. Mi smo imali određenu, ograničenu podršku za neke filmove, određenih institucija i ja sam im veoma zahvalan za to, ali nikada nismo dobili ni dinar od Filmskog centra Srbije, glavne institucije u državi koja bi trebala da podržava projekte od nacionalnog značaja. Naravno da bismo napravili veći uticaj da smo imali državu iza nas. Primera radi, naš film o manastirima na Kosovu je imao budžet od nekoliko desetina hiljada dolara, dok je budžet Prištine za lobiranja za ulazak u UNESCO bio veći od sedam miliona dolara.

Kada smo se dotakli toga, vaš film je doprineo da ne uđu u Unesko.

– Jeste, prema istraživačkom servisu Kongresa Sjedinjenih Američkih Država, odnosno njihovom izveštaju iz 2017. godine, taj film je imao uticaja na to da Kosovo ne aplicira za UNESCO. To nam je bio cilj, taj cilj smo postigli.

Sa ovim filmom o Crnoj Gori, da li mislite da ćete postići sličan efekat kao sa filmom o manastirima na Kosovu?

– Ja mislim da film o Crnoj Gori već utiče na svest mnogih ljudi širom zemlje i sveta. O tome govori sama činjenica da su strukture bliske Milu Đukanoviću agresivno pokušale da spreče prikazivanje filma prilikom turneje po Crnoj Gori. U Tivtu je zabranjen film, u Kotoru je izvršen pritisak da se zabrani film, bilo je pokušaja sabotaže u Cirihu koja nije uspela, u Geteborgu nam je tri sata pre projekcije filma otkazana sala i meni je tu bilo jasno da se radi o sabotaži. Ipak, ne uspevaju da nas sabotiraju, a silno se trude. To očigledno govori o moći našeg uticaja.

Shodno nedavnim događajima na Cetinju prilikom ustoličenja Mitropolita Joanikija, da li mislite da se nešto promenilo u Crnoj Gori?

– Bez obzira na to mislim da se dosta toga promenilo. Pre svega u smislu svesti građana da veruju da su promene moguće. Mislim da u tom smislu najveći zadatak ove vlade nije da ispunjava lepe želje bilo koje od zainteresovanih strana već da pročisti sistem od DPS-a i njihovih struktura. To je proces koji je dugotrajan, a ne treba izgubiti iz vida da je DPS na vlasti bio 30 godina i da je Milo Đukanović i dalje predsednik Crne Gore što značajno otežava reforme. Vlada je sastavljena od tri potpuno ideološki suprostavljene partije i ima većinu od samo jednog poslanika. To su sve faktori koji onemogućavaju neke brže reforme. Zato ne mislim da je sada vreme da se daju neke konkretne ocene da li su ispunili svoje ili ne.

S obzirom na trenutnu situaciju i događaje koji su se dogodili prilikom ustoličenja mitropolita Joanikija, da li biste nešto promenili u filmu.

Ne, ništa – zaključio je Malagurski i najavio snimanje filma o Republici Srpskoj.

Tekst i foto: Milan Brašanac