„Dara iz Jasenovca“ – „Varajeti“ i „LA tajms“ preterali sa kritikama

Može se slobodno reći da nijedan film sa prostora bivše Jugoslavije nije izazvao toliko mnogo komentara i reagovanja kao što je “Dara iz Jasenovca”. Otkako je premijerno prikazan u bioskopu u Gračanici, pa do trke za ulazak u konkurenciju za Oskara za najbolji strani film, do premijere u SAD sredinom februara i nedavno na RTS-u prašina za ovim filmom nikako da se stiša.

Sve je počelo kritikama u čuvenom „Varajetiju“. Filmski kritičar Džej Vajsberg napisao je u tekstu pod naslovom „Film o holokaustu sa upitnim namerama“, kako je srpski kandidat za Oskara „neskriveni deo srpske nacionalističke propagande našao distribuciju izvan svoje rodne zemlje, svedoči o toj ludosti industrije holokausta. Manje je iznenađujuće što je film prijavljen na razmatranje za Oskara“.

Nedugo posle toga pojavila se još jedna, mnogo brutalnija kritika u LA Tajmsu u kojoj je novinar Robert Abele negirao postojanje srpskih žrtava. On je u tekstu napisao da je „Jasenovac bio još jedan pakao na zemlji za Jevreje“ kao i „da nije tačno ono što epsko delo Predraga Antonijevića želi da isforsira, da je uništavanje Srba bio stvarni cilj i da su deca imala svoj sopstveni logor“.

Zbog ovoga je Antonijević izjavio da postoji mogućnost da će protiv autora teksta u LA Tajmsu biti pokrenuta tužba.

Može se slobodno reći da su kritike u ove dve novine značajno uticale da film „Dara iz Jasenovca“ ispadne iz trke za najbolji strani film.

Naravno, bez negativnih kritika nije prošlo ni u hrvatskim medijima. „Dara iz Jasenovca, pornografija nasilja pod zaštitom Vučićeva režima“, „Užas ustaških zločina prikazan je na katastrofalan način“, „Ne može se priča graditi na zločestim ustašama i nemoćnim Srbima“ – neki su od naslova filmskih kritika koje su se pojavile o „Dari iz Jasenovca“ u hrvatskim medijima posle televizijske premijere na RTS-u.

U Večernjem piše da „Dara iz Jasenovca“ očigledno pretenduje da bude srpska „Šindlerova lista“ – „film koji će govoriti o patnjama jednog naroda i fašističkim zlodelima“, a autor navodi da film i jeste i nije „jeftina srpska propaganda usmerena protiv Hrvatske i katoličke crkve“.

U „Jutarnjem listu“ autor ističe da film ne pripada kategoriji „world cinema“ i da je više provincijski. Pitajući se „da li je to antihrvatski film“ kaže da je „bi ga se moglo proglasiti antiustaškim, što je krajnje legitimno, ali zanima jedino publiku s ovih prostora“.

Na portalu Indeks.hr pišu da će maksimalan domet filma „Dara iz Jasenovca“ biti da služi „kao povod kafanskim svađama ili kao ulje za uvijek vatrene internetske rasprave srpsko-hrvatskog nacionalističkog taloga“.

Društvene mreže Fejsbuk i Tviter preplavljene su komentarima vezanim za film, a mišljenja su, deluje, nikad podeljenija. Pretežak, emotivan, dosadan, film bez velikih glumačkih imena – neke su od kritika koje su ljudi na internetu dali “Dari iz Jasenovca”.

Bilo kako bilo, jedan ovakav film koji prikazuje sadizam sa kojim su Ustaše ubijale u Jasenovcu je trebao biti snimljen odavno. „Dara iz Jasenovca“ će još dugo biti predmet raznoraznih kritika, ali jedno je sigurno, a to je da nikoga neće ostaviti ravnodušnim.