Народни обичаји за Божић

Постоје мале разлике у божићним обичајима зависно од поднебља, али су основни елементи прославе Божића присутни свуда – уношење Бадњака у кућу и његово паљење, Бадње вече, чесница, положајник.

Бадњи дан је дан уочи Божића којим започињу Божићни празници и уједно последњи и најстрожи дан божићног поста. Тога дана према православном обичају не једе се до појаве вечерње звезде, тј. до касно поподне, односно до повратка из цркве са вечерња. Добио је назив по бадњаку, који се тога дана сече и уноси у кућу. Бадњак је младо храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан рано ујутро сече и доноси пред кућу. Паганска веровања наших предака, древних Словена, придавала су овом дрвету натприродна и божанска својства. Бадњак симболички представља дрво које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, где се Христос родио. У саму зору Бадњег дана, још пре свитања, домаћин са синовима и унуцима одлази у шуму и бира здраво и право дрво. Када га одабере, домаћин се окрене ка истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, па секиром засече укосо, са источне стране. У народу постоји веровање да се бадњак мора посећи са три снажна ударца. Уколико се бадњак не одсече из три ударца секиром, посао се довршава увртањем, тј. “сукањем” и ломљењем. Када се донесе кући, бадњак се усправља покрај улазних врата, пред којима остаје до вечери, када ће га домаћин унети у кућу. Након што се врате са бадњаком, мушкарци ложе ватру и пристављају печеницу, док жене у кући месе колаче, торте и припремају божићну трпезу. За печеницу се обично унапред бира најбоље прасе или јагње, које се одвоји и засебно храни.

На Бадње вече тј. Бадњи дан дан увече, чим падне мрак, домаћин уноси у кућу бадњак и сламу. Када ступи преко прага, он поздравља укућане речима: “Добро вече! Честит Божић, срећно Бадње вече!” Домаћица и деца га дочекују посипајући га пшеницом и отпоздрављајући му. Унета слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне које деца траже док пијучу као пилићи.  Тиме се симболично свака кућа декорише тако да личи на пећину са јаслама где се  родио Исус Христ. Када се у кућу унесу печеница, бадњак и слама, сви у кући помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима Бадње вече и седну за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела и суво воће.

Божић је најрадоснији хришћански празник и слави се три дана. Први дан Божића слави се 7. јануара по новом, а 25 децембра по старом Јулијанском календару. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, а пуцњи из пушака и прангија најављују долазак Божића и Божићно славље. Домаћин облачи свечано одело, и са неким из куће одлази у цркву на јутрење и Божићну литургију. Људи се међусобно поздрављају традиционалним божићним поздравом: „Христос се роди!“ и отпоздрављају: „Ваистину се роди!“, а овај поздрав актуелан је све до Богојављања. По доласку из цркве, домаћин поздравља све у кући Божићним поздравом, укућани се љубе и међусобно честитају једни другима празник. Прва особа која уђе у кућу ујутру на Божић зове се ,,Положајник“. То је драги гост чији је долазак обично унапред договорен са домаћином, али може бити и случајни посетилац. Положајник се дочекује на посебан начин. Улазећи он поздравља дом божићним поздравом и љуби се са укућанима. У стара времена положајник је прилазио огњишту, односно касније пећи, где би џарајући ватру говорио:
“Колико варница, толико срећица,
колико варница, толико парица,
колико варница, толико у тору оваца,
колико варница, толико прасади и јагањаца,
колико варница, толико гусака и пилади,
а највише здравља и весеља,
Амин, Боже дај”
Положајник симболички представља мудраце који су знали да протумаче значење звезде која се појавила на истоку у време Христовог рођења. Положајник се доводи у везу са њима јер џарајући ватру он симболично тумачи значење варница које излазе из шпорета. За добре вести и здравице домаћица га послужи и дарује неким прикладним поклоном.

Рано ујутру на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу. У ову погачу, која се зове чесница, ставља новчић – обично златни или сребрни, а може и обични метални, који представља дар новорођеном Христу. У неким крајевима чесница се прави као слатка пита са орасима. Име је добила по томе што се меси у част Исуса Христа, или зато што се ломи на части (тј. делове). Чесница се одозго боде гранчицом бадњака. Када буде печена, износи се на Божићну трпезу. Пошто сви стану око стола, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, па преда кадионицу неком млађем, ко кади целу кућу. Потом се пева Божићни тропар (у случају да нико не зна Божићни тропар, може се наглас прочитати уобичајена молитва пре обеда: Оче наш). Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Она се окреће као славски колач, а затим се ломи рукама на онолико делова колико има укућана. Верује се да ће онога ко добије део чеснице са новчићем срећа пратити током читаве године. Пронађени новчић предаје се домаћину, који га ставља на икону. Када се заврши ломљење чеснице укућани једни другима честитају празник и мирбожају се, односно, како каже Вук Караџић у своме Речнику: “Изљубе се сви редом говорећи: Мир Божији! Христос се роди! Ваистину се роди! Поклањамо се Христу и Рождеству Христовом!” а онда седају за сто.

Божић се данас, у измењеним условима живота у градским срединама, обележава на начин прилагођен модерним условима живота. Уочи Божића, уместо великог бадњег дрвета у кућу се уноси мања храстова гранчица и мало сламе, који се стављају испод славске иконе. Запали се свећа и кандило, који симболишу ватру и огњиште. Кућа се окади тамјаном и обави породична молитва, а остатак вечери проводи се у породичном окружењу ако се не иде у цркву на молитву.