Bajden vs Tramp
Ko će biti novi predsednik Amerike?
Pedesetdeveti predsednički izbori u SAD, koji će se održati u utorak, 3. novembar 2020. godine, daće odgovor na pitanje da li će aktuelni predsednik Donald Tramp iz Republikanske stranke ostati još četiri godine u Beloj kući ili će ga zameniti demokrata Džozef Bajden
Američki predsednički izbori na prvi pogled izgledaju kao nacionalni referendum o dva kandidata – demokrate i republikanca. Međutim, radi se o zbiru izbora koji se održavaju u svakoj od 50 američkih država. Što država ima više stanovnika, ima više glasova u telu koje se zove Elektorski koledž. Najviše elektorskih glasova imaju Kalifornija, Teksas, Njujork i Florida, dok sedam država ima samo po 3 elektorska glasa. Distriktu Kolumbija i glavnom gradu Vašingtonu takođe pripadaju minimalna tri glasa.
Kandidat koji osvoji najviše glasova građana u svakoj državi najčešće dobija sve elektorske glasove te države. Pobedu donosi osvojenih 270 elektorskih glasova – prosta većina od 538 ukupnih elektorskih glasova. Obzirom da je ishod glasanja u večini država unapred poznat, jer su birači tradicionalno opredeljeni za jednu od strana, kao i u slučaju nekoliko ranijih američkih predsedničkih izbora, ishod trke republikanskog predsednika Trampa i demokratskog kandidata Džoa Bajdena zavisiće od glasanja u samo nekoliko trenutno neopredeljenih država. Florida, Viskonsin, Pensilvanija i Mičigen su države u kojima je trka bila vrlo tesna proteklih godina, pa se očekuje da će na ovogodišnjim predsedničkim izborima pobediti kandidat koji obezbedi elektorsku većinu baš u ovim državama.
Kao što je Hilari Klinton otkrila na predsedničkim izborima 2016. godine, broj osvojenih glasova manje je važan od toga gde su oni osvojeni. Ona je, naime, osvojila više od 3 miliona direktnih glasova američkih birača, što nije bilo dovoljno za pobedu jer je republikanac Donald Tramp imao prednost od 70 elektorskih glasova u odnosu na nju. Uspeo je da preokrene šest država koje su glasale za demokrate 2012. godine, i osvojio Viskonsin, Mičigen i Pensilvaniju za manje od 80.000 glasova.
Džozef „Džo“ Bajden
Demokrata Džo Bajden jedina je prepreka koja koji stoji između Donalda Trampa i njegovog novog četvorogodišnjeg mandata u Beloj kući. Bivši američki potpredsednik iz administracije Baraka Obame stručnjak je za inostranu politiku sa višedecenijskim iskustvom u Vašingtonu, elokventni javni govornik koji ume da dotakne običnog građanina i čovek koji je hrabro prošao kroz strašne lične tragedije. Bajden je ušao u svet politike mnogo pre nego što se veliki broj današnjih glasača rodio – njegova vašingtonska karijera počela je u američkom Senatu 1973. godine, a prva predsednička kampanja datira iz 1987. godine. Iako važi za energičnog govornika, njegovu karijeru obeležili su brojni gafovi, poput izjave iz 2012. godine „Narode, mogu da vam kažem da sam poznavao osam predsednika, trojicu od njih intimno” ili kada je kao potpredsednik u vreme Obame, 2009. uznemirio ljude rekavši im da postoji „trideset odsto šanse da ćemo uraditi sve pogrešno” što se tiče ekonomije, a samog Obamu, prvog crnog predsednika, bizarno je opisao kao „prvog mejnstrim Afroamerikanca koji je artikulisan, bistar, čist i lep momak”. Ipak, u moru šablonskih političara Džo Bajden deluje kao stvarna osoba od krvi i mesa, koja zna da zapali masu i komunicira sa njom verbalno, a ponekad i “fizički”. Zbog te “fizičke” komponente odnosa sa pristalicama, osam žena izašlo je u javnost prošle godine i optužilo ga za neprimereno pipkanje, grljenje ili ljubljenje. Iako Bajdenovo dugo prisustvo u politici umiruje demokratske glasače i stvara sliku da ima dovoljno iskustva da bi postao predsednik, Amerikanci su više puta pokazali da su skloni glasanju za kandidata koji nisu vašingtonski veterani, već da umesto toga biraju kandidate koji idu u Belu kuću da bi protresli politički establišment. A to je gotovo nemoguće tvrditi za Bajdena, pošto je proveo skoro 50 godina u samom vrhu američke politike. A taj dugi istorijat mogao bi da se iskoristi protiv njega samog.
Donald Tramp
Uprkos velikoj prednosti koju je Hilari Klinton imala u anketama, Donald Tramp je 2016. postao predsednik Sjedinjenih Država. I pored toga što su prethodne 4 godine njegove vladavine obeležili kontroverzne izjave i tvitovi, potezi kojima je od sebe udaljio stručnjake u administraciji i dugogodišnje saveznike, uprkos procesu impičmenta, Tramp je početkom ove godine bio jasni favorit za još jednu pobedu na predsedničkim izborima i novi mandat. Razlozi za to leže prevashodno u izuzetnim rezultatima u oblasti ekonomije – rast BDP-a od oko 3% Sjedinjene Države nisu imale još od vremena pre svetske ekonomske krize, a nezaposlenost je pala na rekorno nizak novo ispod 4% po prvi put u poslednjih 18 godina. Tramp je tokom svog mandata napustio sve sporazume koji su po njegovim rečima bili diskriminatorski i štetni za ekonomiju SAD-a, najavljujući sklapanje bilateralnih sporazuma, kojima će obezbediti nova radna mesta i dodatno ojačati privredu. Donald Tramp je doneo i novu, restriktivnjiju, imigracionu politiku, predlaganjem zakona sa ciljem zaštite američkog društva i poslova građana. Ipak, sa početkom pandemije COVID-19 velika prednost u anketama aktuelnog predsednika počela je da opada. Velika šteta koju je virus korona načinio američkoj privredi i izbrisao Trampove ekonomske uspehe, doveo je do skoro deset procenata prednosti Bajdenu u anketama. Tome je doprineo i podatak da je skoro 40 milona ljudi u SAD izgubilo posao tokom pandemije. Takođe, Tramp je suočen sa optužbama Demokrata da nije imao odgovarajući odgovor na pandemiju, jer je umanjivao značaj virusa i, u većini situacija, odbijao je da nosi masku. Ipak, mnogi analitičari smatraju da virus korona ipak neće zaustaviti Trampa, podsećajući da da je prednost Hilari Klinton nad Trampom 2016. bila veća od one koju Bajden trenutno ima i da treba pratiti, ne samo ankete koje govore o podršci na nivou cele zemlje, već one u državama koje se opisuju kao neodlučne.
