Intervju – Dejan Damnjanović, komandant Viteškog reda zmaja

Poleteo srpski zmaj

Zvuči moderno, zabavno i mondeno. Ali nije. Red zmaja star je skoro pa kao i srpska država. Osnovao ga je 1408. godine ugarski kralj, kasniji rimski car Žigmund Luksemburški sa namerom da štiti  hrišćansku Evropu od Turaka. Počasno mesto prvog viteza srednjovekovnog reda dobio je despot Stefan Lazarević.

 Šesto dvadeset godina kasnije pravoslavno hrišćanstvo, tačnije, Srbi na Kosovu i Metohiji, ponovo su ugroženi i dva viteza srpska, bez mane i straha, ništa manje moćni nego opni despotovi, Dejan Damnjanović i  Srđan Stanišić pokrenuli su inicijativu da se Red zmaja oživi. Plemeniti knez Aleksandar  Karađorđević se prihvatio  uloge starešine i  2011. godine na Vidovdan – formiran je Suvereni vojni viteški red zmaja.  Probuđen za srpsku stvar.

–  Mi smo metapolitička organizacija  koja deluje na više nivoa – od humanitarnih do razvojnih u zonama u kojima je srpsko stanovništvo direktno ugroženo, posebno na Kosovu i Metohiji – objašnjava komandant Reda zmaja Dejan Damnjanović.

Prikupljate  informacije važne za bezbednost?
 – Nakon dolaska albanske „borbene koalicije“ na vlast u 2017. pritisci i oružani udar albanskih oružanih snaga postali su vrlo mogući. Njihova opsednutost rušenjem severa pokrajine i konačnim proterivanjem preostalog srpskog življa proizilazi iz saznanja da kada sever padne, isprazniće se enklave južno od Ibra od Srba.

Šta ste preduzeli u okviru svojih moći?
– Počeli smo sa organizovanjem ljudi koji bi bili spremni na sebe da prime udar u slučaju agresije na sever pokrajine.

Red zmaja nije puka nostalgičarska organizacija?
–  Ne, naravno za razliku od većine redova koji su uglavnom pasatističke organizacije bez ikakvog značaja, mi radimo vrlo konkretne stvari za našu otadžbinu i narod.

Zašto vas nema u javnosti?
– To nije u našem interesu. Mi smo delatna organizacija i radimo   konkretne projekte za koje publicitet nije potreban.

Kako mislite da problem Kosova može da se reši?
– Teško je licitirati o ishodima jer se i geopolitička situacija u svetu menja. Zbog toga je naš cilj da istrajavamo  u ideji da je to naša teritorija pod privremenom okupacijom separatističkog sistema podržanog od dela međunarodne zajednice. Cilj nam je da ta privremena okupacije jednom prestane. Sve dok tako razmišljamo i delamo, Kosovo i Metohija  će kad -tad biti ponovo pod punim suverenitetom Srbije.

Da li imate osećaj da su se Srbi umorili od priče o Kosovu?
– Mislim da nisu. Malo se priča o Kosovu i Metohiji na pravi način. Možda su se Srbi umorili od spominjanja Kosova i Metohije na površan i politikantski način  ali se sigurno nisu umorili od  eventualnog delovanja. Najviše se govori o pregovorima. Mi smo skloni da razmišljamo o kratkoročnim i dugoročnim ciljevima i strategiji.

Sarađujete sa državnim organima?
– Zvanično nismo u saradnji. Ne finanrisaju nas, logistički ne podržavaju, sve sami radimo. Nezvanično – sarađujemo u smislu razmene informacija i sinhronizacije u slučaju konkretne pretnje Prištine.

Kako prikupljate pomoć za ugrožene na Kosovu?
– Uglavnom od dijaspore i u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Dostavili smo nedavno dva šlepera pomoći za enklave južno od Ibra, koju je prikupio naš predstavnik za Dansku gospodin Aleksandar Hajder. Svaka mu čast.

Da li sarađujete sa našom dijasporom u  Americi?
– Malo slabije. Ta naša dijaspora je čudna. Većina njih ima reflekse zapadnog čoveka.  Dinar im je vrlo drag, figurativno govoreći i teško odvajaju sredstva za svoje u domovini. Nekada se naljutim i  dođe mi da pozovem sve rodoljube u Srbiji da pomognu našu dijasporu. Oni doživljajvaju srpstvo kao folkor i obeležavanje nekih jubileja. Ali, u 21. veku suština je biti general Mihailović  na Kosovu i Metohiji i pomagati tim ljudima da opstanu tamo. A ne fotografisati se sa slikom generala Mihailovića.

Da li Srbi teško prihvataju ustavnu monarhiju?
– Mislim da je kolektivni karakter Srba, srećom, konzervativan i tradicionačlistički orijentisan, sledstveno – naklonjen ideji monarhije. Srbi kao narod naginju autoritetima, a osnova monarhije jeste autoritet. Nažalost, monarhija je od 1945.godine pod nišanom, prvo komunističkim onda liberalnim, što marginalizuje monarhiju i monarha, ali možda  najveću antipropagandnu delatnost sprovde neki članovi porodice Karađorđević koji ne razumeju ni srpsko nacionalno biće ni srpski kontekst.

Da li to može da se menja?
– Može. Postoje pravne interpretacije njegovog starešinstva. Mi pokušavamo da ukažemo da nisu svi Karađorđevići toliko odvojeni od ideje rodoljublja i razumevanja Srbije i srpskog naroda. Primer je NJKV princ Vladimir Karadjordjević koji je zainteresovan za srpski kontekst i u kome ključa srpska krv. Želimo da takva ličnost  revitalizuje monarhiju.  

Šta je spor u dinastičkoj porodici?
– Ukratko: ostavina kraljice Marije prezicira da se imovina deli na tri dela, na tri sina Tomsilava, Andreja i Petra. Nažalost, neki od članova dinastije to ne prihvataju i nastoje da titulu i imovinu zadrže isključivo za sebe.

Šta kaže vaša strana?
– Mi kažemo, kralj Petar II preneo je prerogative vlasti na Namestništvo a ono sporazumom Tito – Šubašić na FNRJ i na Josipa Broza Tita, čime je de fakto Petar II abdicirao. Ne de jure, nego de fakto. Prekinut je kontinuitet nasledjivanja titule. Pravno, Karađorđevići ostaju na sceni jer se nisu sami ukinuli niti su prihvatili dragovoljno republikansko uređenje, ali kadrovski Petar II i njegova nasledna linija nemaju više kontinuitet. U tom smislu, ako bi došlo do restauracije monarhije – o tome ko je prestolonaslednik, odlučivala bi Narodna skupština i narod.

A međunarodna arbitraža?
– Zašto bi nam se stranci mešali? To sami treba da rešimo.

Zašto se ne pokrene inicijativa da se referendumom izjasnimo za monarhiju?
– Kraljevina Srbija je krenula sa prikupljanjem potpisa pre par godina ali su, mislim, pogrešno pristupili problemu. Ljudi nakon 60 godina komunizma i 20 godina liberalizma neće oduševljeno trčati ka monarhiji tek tako. Potrebna je marketinška priprema za ovu anketu ili bilo kakav referendum ove vrste.

Kako vam Srbije izgleda sada?
– Prva asocijacija… Mi smo  od 1918. krenuli u jednu vrstu oslabljivanja nacionalnog identiteta, 1945. godine je to pojačano, ali nesumljivo najtragičniji čin je bio uvođenje liberalizma 2000, kada ulazimo u najcrnju epopeju srpske istorije u kojoj smo prepušteni raznim naddržavnim strukturama poput EU, MMF-a, Svetskoj Banci, STO-u, i sl.

Ko kontroliše svet?
–  Osnova političkog suvereniteta su ekonomski i monetarni suverenitet, a on u ovom trenutku  postoji na samo tri mesta u svetu gde se štampa novac. Pravo i moć emisije novca imaju američki FED, Evropska centralna banka i Banka Japana. Te tri privatne komapnije kontrolišu monterani sistem celog sveta. Građanstvo na njih nema nikakav uticaj u okviru demokratskog sistema upravo jer je reč o privatnim kompanijama.  Ova tri centra imaju svoje podizvođače radova i to su Svetska banka, MMF, EU, Svetska trgovinska organizacija koje funkcinišu kao kerberi u nametanju globalne monetarne i ekonomske hegemonije.

Mi smo baš u njihovim raljama?
– Mi se, nažalost nalazimo u mraku autokolonijalizma naših političkih nomenklatura nakon 2000. Narodu se daju lažne slobode(sodomiti, manjine i sl.) kao nadoknada za uzimanje prave slobode – suverenosti.

Od kredita koje nam daju Srbija nema ništa?
– Strane investicije u Srbiji mene uopšte ne interesuju. Figurativno – mene zanimaju srpske investicije u drugim državama.

Gde je nacionalni kapital?
– Rasprodat.  Nema nacionalnog vlasništva nad krupnim kapitalom. Jedan od naših dugoročnih ciljeva je da ga ponovo uspostavimo. Sinonim za ovo je ekonomski suverenitet.

Kako sa tim moćnicima da se uopšte borimo?
– Suverenističkim političkim opcijama. Samo jaki i složni čuvaćemo srpstvo i Srbiju.

Nebojša Đorđević