Intervju – Aleksandar Katai – Zbog Veljka sam došao u Čikago

Drago mi je što sam ponovo deo reprezentacije. Nisam uopšte pratio MLS ligu, tako da nisam znao puno, sve dok me trener Veljko Paunović nije nazvao i objasnio mi kako se ovde radi

Reprezentativac Srbije i standardni prvotimac Čikago Fajera, Aleksandar Katai, otkrio je u velikom ekskluzivnom intervjuu za “Balkan City Magazine” kako se prilagodio na život u Americi, koliko mu je značilo to što ga je u klubu sačekao srpski stručni štab, očekivanjima pred nastavak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, da li bi volio da se vrati u Crvenu zvezdu…

Za početak smo se dotakli reprezentacije i da li je bio iznenađen pozivom posle gotovo tri godine.

– Iskren da budem dug je period prošao. Uvek sam se potajno nadao da će neko da vidi, da primeti i da ću opet da dobijem poziv i to se i desilo. Naravno, pozitivno sam iznenađen i drago mi je što sam ponovo deo reprezentacije.

Iz prve tri utakmice imamo polovičan učinak. Da li je moglo više i koja su bila očekivanja u reprezentativnom taboru? Da li je iznenađenje bio poraz u Ukrajini?
– Mislim da smo trebali i morali više u toj utakmici. Ali, opet, nije kraj sveta. Ima vremena sve to da se ispravi. Ne želim da me ljudi pogrešno shvate, ali igrači reprezentacije zaslužuju mnogo bolju podršku. Takve utakmice su se dešavale i dešavaće se. Da je moralo bolje, moralo je, to je sigurno, ali ponavljam da imamo dovoljno vremena da to ispravimo.

Sada nas očekuje možda i presudni meč protiv Portugala u septembru. Šta očekivati od tog duela? Da li je nerešen rezultat prihvatljiv?
– Bez obzira ko su oni, pogotovo kada igramo kući i kada imamo podršku sa tribina, treba da idemo na pobedu. Ne možemo nikome da pretimo, ali niko ne voli da ide na nerešeno i da se tu nešto kalkuliše. Opet bolje je i nerešeno nego da se izgubi utakmica.

Otišao si 2016. godine iz Crvene zvezde, gde si bio najbolji igrač, u Alaves. Javnost je očekivala da ćeš biti standardan. Šta se dogodilo? Koji je bio problem?
– Ljudi puno očekuju kada se ode u inostranstvo. U klubu za koji potpišeš očekuju da već znaš jezik, da si taktički već spreman i da se uklopiš u ekipu tog dana kada si došao. Iskreno, nisam ni dobio neku pravu šansu. Nisam spojio ni tri utakmice da sam počeo. Nisam imao kontinuitet.

Koliko je na tvoju odluku da dođeš u Čikago uticalo to što je trener Veljko Paunović? Da li si imao drugih ponuda.
– Imao sam još ponuda iz nekih drugih zemalja. Naravno da je Veljko dosta uticao da dođem ovde. Iskreno da kažem, nisam uopšte pratio MLS ligu dok sam bio u Alavesu i Zvezdi, tako da nisam znao puno sve dok me Veljko nije nazvao i objasnio mi kako se ovde radi. Prvenstveno sam zbog njega došao.

Kakav je osećaj deliti svlačionicu i teren sa Bastijanom Švajnštajgerom?
– Stvarno je velika čast. Svi mi znamo ko je i šta je napravio Švajnštajger u karijeri. Ali sam pravu veličinu video tek kad smo otišli na njegovu oproštajnu utakmicu u Minhen.

Kakva je tvoja saradnja sa trenerom Veljkom Paunovićem?
–  Mislim da imamo stvarno dobru saradnju. Ima stvarno dobar sistem rada. Ekipa dobro radi i ove sezone smo pokazali da igramo jako lep fudbal, ali na velikom broju utakmica nismo imali sreće. S druge strane, smo pravili i neke gluposti i olako primali golove. Takve neke stvari ne smemo da dozvolimo.

Da li si ispratio Zvezdine utakmice u kvalifikacijama za LŠ i koliko?
– Ispratio sam koliko sam mogao po medijima i rezultate… Šta da kažem, videćemo… Dobro su odigrali protiv Kopenhagena.

Kada bi zvezda izborila Ligu šampiona i kada bi ti uputila poziv da ih pojačaš da li bi prihvatio? Da li bi voleo?
– Pa znaš kako, ne mogu ništa da obećavam… Voleo bih, zašto da ne. Mislim da sam tamo i napravio sve što je usledilo posle toga, odnosno tu sam napravio najveći iskorak u karijeri. Samo, opet treba biti realan. Klub bi sigurno tražio obeštećenje, a iskren da budem imam dobar ugovor i pitanje je da li Zvezda to može i želi da plati. Mnogo stvari treba da se poklopi.

Da li je bilo problema da se navikneš na život u Americi?
– Nije. Ovo mi je nekako najlakše palo od svega, pogotovo jer sam došao u Čikago, kako kažu, drugi najveći srpski grad na svetu. Tu su naši restorani, naše prodavnice, tako da nam ništa ne nedostaje. Pogotovo što od ranije, porodica moje supruge živi ovde, tako da smo imali maltene sve na gotovo.

Čuo sam da ste kupili kuću. Da li to znači da ćeš se po završetku karijere vratiti  u Čikago.
– Da. Šta god da se desi, vratiću se ovde.

 Tekst i foto: Milan Brašanac