Srbi koji su pomerili granice
Povodom 50 godina od sletanja na Mesec
Mali korak za čoveka, veliki za čovečanstvo.
Svi znaju za Nila Amstronga koji je izgovorio ovu legendarnu rečenicu kao prvi čovek u istoriji čovečanstva koji je koračao površinom Meseca. Bio je vođa posade “Apollo” koju su činili još Baz Oldrin, drugi čovek koji će hodati Mesecom i Majkl Kolins, pilot komandnog modula.
Za Srbe koji su učestvovali u najpoznatijem pohodu na kosmos – retko ko zna. A trebalo bi, bar u Srbiji.
Američka ambasada u Beogradu, na veoma lep način, podsetila nas je na istorijske uspehe misije u kojoj su bili i Srbi: „Zbog vas koji verujete u nemoguće i svakoga dana nemoguće pretvarate u stvarnost“, naglašava se u spotu povodom 50 godina od sletanja na Mesec, i navodi priča o Majku Vučeliću, Srbinu koji je spasao kosmonaute u svemirskom brodu Apollo 13. Zbog toga je dobio najveći američki orden, Predsedničku medalju slobode.
Milojko Majk Vučelić, bio je u to vreme projektni menadžer i direktor u NASA centru u Hjustonu, zadužen za otklanjanje svih grešaka do kojih bi moglo doći tokom leta – zbog čega će ga i prozvati „menadžer za probleme“. Prvi je primio poziv: “Hjustone, imamo problem…” iz svemirskog broda Apolo 13.
Kako je kasnije ispričao, tokom leta „Apola 13″ te 1970. godine, Vučelić je bio dežuran u kontroli leta. Očekujući da posada ode na desetočasovno spavanje i da sledi dosadan period, odlučili su da igraju bridž.
„Nikome nije ni padalo na pamet da će doći do eksplozije”, rekao je prisećajući se događaja.”„Prvo su svi ekrani pocrneli i mi smo pomislili da su zakazali instrumenti. Tek desetak minuta kasnije smo shvatili da je došlo do eksplozije“.
Od tog trenutka, Vučelić i velika ekipa ljudi borili su se za spas astronauta.
„Borili smo se za njihov spas četiri dana i četiri noći i uspeli“, rekao je Vučelić.
Na poziv Ministarstva dijaspore Vlade Republike Srbije zajedno s kolegom Slavoljubom Vujićem, posle 30 godina, Vučelić je došao u Beograd i održao predavanje na Mašinskom fakultetu. Tada je razrešio i jednu veliku misteriju: Da li je uopšte bilo sletanja na Mesec, budući da ima mnogo onih koji veruju da se to nije istinski dogodilo.
„ Naravno da je bilo sletanja na Mesec, a sad možete da kažete i da ste upoznali ljude koji su u tome učestvovali, rekao je tom prilikom Vučelić, naglašavajući da su oni samo deo armije od 400.00 ljudi, koliko je radilo na Apolo projektima. Velika je verovatnoća da je među njima bilo još dosta Srba za koje ne znamo.
Milojko Vučelić bio je samo jedan od sedam veličanstvenih koji su sebe zvali ” srpski Apolo sedam”.
U programu Apolo osim Milojka Vučelića, učestvovali su direktno:
Slavoljub Vujić, David Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Pavle Dujić, Petar Galović – zaduženi, svako u svojoj oblasti, za za distribuciju električne energije, za prizemljenje i odvajanje svemirskih objekata na površinu Meseca, za katapultni sistem… Ovih 7 stručnjaka koji su sebe nazivali “Društvo ćelavih orlova” dobili su priznanje koje dodeljuje NASA. Na njemu piše:
„U znak poštovanja prema posvećenoj službi naciji u okviru tima koji je pomerio granice u aeronautici i istraživanju svemira i demonstrirao ih u mnogim izuzetnim dostignućima koja su kulminirala uspešnom misijom Apollo 11 na putu prvog čoveka na Mesec, 20. jul 1969.“
Šest veličanstvenih Srba koji su zaslužni za američko osvajanje Meseca – preselilo se zauvek u svemir. Jedini živi učesnik David Vujić posetio je sredinom jula Beograd i održao predavanje u punoj svečanoj sali na Mašinskom fakultetu. Beograđani su došli da pozdrave jedinog život Apolo Srbina.
Nebojša Đorđević
Poreklo
Milojko Vučelić rođen je 1930. godine u Garešnici u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, sadašnjoj Hrvatskoj. Diplomirao je 1954. godine na Mašinskom fakultetu u Zagrebu je za sebe govorio da je Srbin. Jedno vreme radi za „Mercedes-Benz“ u Nemačkoj,onda se 1956. seli kod strica u Ameriku.
Zapošljava se u fabrici aviona „Cesna“, pa u „Nort Amerikan Aviacion“, koja je sarađivala sa NASA. Učestvovao je i u programu prve američke orbitalne svemirske stanice – Skajlabu, lansiranoj 1973. godine.
Godine 1975. premešten je u London, za kompaniju Rokvel International. Posle toga osniva sopstvenu kompaniju – Ideal Electric. Sa suprugom Nemicom Inge iz Minhena, doktorkom psihologije, imao je dva sina, Aleksandra i Nikolu, i petoro unučadi.
Preminuo je 10. septembra 2012. godine.
Titula plemića
U selo Dubrava pored Ogulina u Hrvatskoj, Vučelići su se doselili iz Kolašina u Crnoj Gori. Njegov deda Rafael Vučelić bio je oficir Slunjske pukovnije,koji je od cara Franje Josifa dobio plemićku titulu.
Leave a Reply