Američka ambasada u Beogradu uradila spot o Mihajlu Pupinu
Pre 100 godina zastava Srbije vijorila se iznad Bele kuće kao i na svim zgradama i javnim institucijama u glavnom gradu SAD. Bilo je to zahvaljujući – Mihajlu Pupinu.
„Čoveku koji je bio počasni konzul Srbije zahvaljujući kome je američki predsednik Vudro Vilson prvi put u istoriji postavio zastavu Srbije iznad Bele kuće, u čast junaštvu vašeg naroda. Vi ste zemlja koja je svetu podarila Mihajla Pupina, zemlja velikih ljudskih dostignuća”.
Ovako je američka ambasada, u spotu, podsetila Srbe kako je nekada naša zemlja imala čoveka koji je bio predsednik američke akademije nauka, dobitnik Pulicerove nagrade i počasni doktor 18 američkih univerziteta.
Naš naučnik rodio se u u jednom malom mestu koje danas ima hiljadu stanovnika, a te 1858. godine 9. oktobra kada je Mihajlo ugledao svet – čak tri hiljade.
Poznata je priča kako je Pupin otputovao u Ameriku. Prodao je sve svoje knjige i odelo i kupio brodsku kartu od Hamburga do Njujorka za 12. mart 1874. Parobrod je do Njujorka plovio 14 dana i 13 noći, a za to vreme Mihajlo je provodio noći ležeći na palubi uz dimnjak, gde mu je bilo najtoplije.
Prvih dana u Njujorku je gladovao. Slabo je znao engleski i nije imao nikakav posao. Prvo zaposlenje našao je u Filadelfiji, gde je čuvao stoku, za to je imao iskustvo iz dvora. Od tog posla uspeo je da uštedi nekoliko dolara, a kada je došla zima, u Njujorku je ubacivao ugalj u podrume. Odlazio je često u Kuperovu biblioteku, gde se grejao i učio engleski. Sledeće godine pomogao mu je jedan drugar, Nemac, da se zaposli kao pomoćni ložač parnih kotlova i smestio ga u hotelsku sobu svoga oca.
Uporedo se upisao u Kuperovu večernju školu. Najviše se interesovao za elektricitet, a od literature privlačile su ga biografije uspešnih ljudi. Bio je vredan i čestit radnik, pa je ubrzo unapređen u redovnog službenika.
Zainteresovao se za Kolumbija univerzitet, ali mu je za prijemni ispit trebalo da položi latinski i grčki jezik, koje do tada nije učio u školi. Za prijemni, koji je položio odličnim uspehom, pripremao se dve godine.
Na koledž je stigao iz fabrike; imao je ušteđevinu od 311 dolara, bio bez dugova i uveren u sopstveni uspeh. Već prvu godinu završio je odličnim uspehom, što mu je donelo dve nagrade od po 100 dolara. I naredno leto radio je na poljskim poslovima, uštedevši dodatnih 75 dolara. Zarađivao je i dajući časove iz rvanja svojim kolegama.
Kada je završio studije čekala ga je univerzitetska stipendija od 500 dolara godišnje, sa kojom odlazi u Evropu 1883.
U Kembridžu se divio zdanjima u kojima su predavali proslavljeni Njutn, Maksvel, Ravli, Džon Adams, Stoks, Ser Vilijam Tomson – Kalvin. Počeo je da izučava eksperimentalnu fiziku kod Ravlija i Stoksa, a od 1885. prelazi u Kevendiševu laboratoriju.
Mesto profesora na Kolumbija univerzitetu Pupin je dobio na predmetu matematičke fizike. Jedno od značajnijih predavanja bilo je u Američkom udruženju elektroinženjera u Bostonu 1890, kada je propagirao primenu naizmeničnih struja i kada se prvi put lično sreo sa Nikolom Teslom. Tih godina Pupin je posećivao Teslu u njegovoj laboratoriji, a 1891. objavio je svoj rad o višefaznim generatorima, kojim je potvrdio ispravnost Teslinih pronalazaka, mada su njihovi poznavaoci primetili da među njima nisu bile čvrste prijateljske veze. Kasnije su i pokidane.
Šta je pravi uzrok raskida Pupina i Tesle, nije poznato. Zna se kako su se pomirili. Pupin je ležao bolestan u bolnici i Tesla ga je posetio sa Milošem Tošićem. Kada ga je video, Pupin se rasplakao. Ostali su sami deset minuta. Izašavši iz bolničke sobe, Tesla je najpre samo plakao. Kada se sabrao samo je rekao: “Grize ga savest. A prepao se, smrt dolazi.”
Pupin je umro dva dana posle. Bio je već slavan.
Na Kolumbija univerzitetu bio je profesor punih 40 godina (1889-1929), a za vreme od 1894. do 1924. dobio je priznanja za svoja 24 patenta. Bio je oženjen sestrom svoga druga sa Kolumbije, Katarinom Džekson. Venčali su se u grčkoj pravoslavnoj crkvi u Londonu. Ona je ubrzo umrla od zapaljenja pluća, koje je prethodno sam Pupin preboleo. Pupin je umro u Njujorku 12. marta 1935, baš na dan kada je pre šezdeset jedne godine krenuo u Ameriku.
Svet je zadužio otkrićima u svetu telefonije i komunikacije, a Srbiju, osim toga, svojom uspešnom diplomatijom. Da nije bilo njega na Mirovnoj konferenciji u Londonu pitanje je da li bismo danas imali Banat.
Leave a Reply