Avioni srpske fabrike “Aero East Europe” stigli u Čikago

“Sila” praši američkim nebom

Srpski avioni na američkom nebu! Ko bi rekao da će se ovo jednog dana dogoditi. Dva srpska laka aviona tipa „ sila” špartaju  američkim vazdušnim prostorom od marta, kada su uvezena u SAD. Posle izvoza neslavnog „ juga” to jedini ozbiljniji srpski prozvod uvezen u Ameriku. Kupac iz Čikaga odlučio se da baš u Srbiji kupi dve letelice za potrebe obuke pilota.

  Iz naše jedine fabrike aviona “Aero East Europe” koja i nije baš tako mala, izašlo je do sada 170 aviona koj su prodati u 28 zemalja sveta! Reklo bi se da je to najveći uspeh celokupne srpske privrede, a ne samo vlasnika i direktora farbike Milrada Matića koji ne krije oduševljenje.

  – Veoma sma ponosan i srećan što je prvi put u istoriji srpskog vazduhoplovstva jedan srpski proizvod otišao na američko tržište – kaže Milorad Matić u razgovoru za Balkan city magazine.-  Avioni   su upisani u redovni civilni registar vazduhoplovstva i koristiće se u školama za obuku letačkog osoblja.

 Srpski avion “sila” 600 ima 1.300 kubika, 100 konjskih snaga i postiže brzinu od 220 km na sat. Potrošnja mu je od 12 do 18 litara bezolovnog benzina na sat, u zavisnosti od načina i visine letenja. Od Jagodine do Beograda avion stiže za 25 minuta.

 Matićeva fabrika aviona preselila se ove godine iz Kraljeva u Jagodinu gde je dočekana raširenih ruku. Predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma našao prostorije za fabriku ali i  plac na kome će početi izgradnja nove fabrike. Sam je video avio perspektivu za ovaj gradić koji se ubrzano razvija i kome je potreban aerodrom za avione do 80 putnika.

 Zašto se jedna od retkih uspešnih farbika preselila iz „ rodnog” Kraljeva u Jagodinu?  Milorad Matić na ovo pitanje odgovara:

– Zato što je stalno sabotirana od svojih sugrađana u Kraljevu. Bila bi uspešnija  da se to nije dogodilo, ali na kraju je morala da se preseli.

 Bilo kako bilo u Jagodini je fabrika nastavila da se penje nebeskim stepenicama uspeha. Matić koji je i sam pilot, od male radionice  u kojoj su se popravljali avioni  napravio je čudo srpske privrede.

– Uspeo sam zahvaljujući velikoj ljubavi koju imam u sebi prema letenju i avionima, uopšte, ali i upornosti jer verujem da imamo stručnjake i neophodno znanje za  pravljenje aviona – kaže Matić.

  A za proizvodnju dobrog aviona od presudne je važnosti baš to, kako  navodi Matić, vrhunski stručnjaci, profesori, avioinženjeri,aviomehaničari…

– Naravno – dodaje naš sagovornik – da bi se napravio dobar avion   potrebno je obezbediti ozbiljan budžet, zahvaljujući kojem možete ,uopšte, tako vrsne stručnjake da platite. Mi smo to uspeli i zato imamo kvalitetan proizvod i uspešnu fabriku.

  Uspon jedne fabrike aviona ima prilično težak i trnovit put na kome ne sme da se napravi nijedna greška. U lancu proizvodnje, svako mora najsavesnije da obavi zadati posao. I najmanja sitnica može biti kobna. Srpska fabrika aviona zato i u tom delu beleži uspeh: od 17o aviona , koliko je u fabrici  “Aero East Europe” do sada proizvedeno i prodato – tri više nisu „ među živima”. Uništena su u avionskim nesrećama.

–  Sva tri aviona su stradala zbog ljudske greške, ne zbog neispravnosti ili nepravilnosti na avionu – kaže Matić i dodaje da , inače, avioni najčešće stradjau zbog ljudskog faktora i neozbiljnosti, a najmanje zbog propusta u proizvodnji.

  Američki kupac za sada je zadovoljan. Sa njima su stručnjaci iz srpske fabrike u stalnom kontaktu, kako nalažu zakonski propisi, zbog servisiranja i garancije. Dobar glas – daleko se čuje a i  najbolji je  način da se  prokrči put za nove kupce.

– Pregovori sa potencijalnim kupcima idu polako, što je i prirodno jer je u avijaciji  to proces koji je mnogo sporiji u odnosu na druge grane. Idemo polako – ali sigurno.