In Memoriam – NEBOJŠA GLOGOVAC

TO JE SAMO PUT SVI ĆEMO TAMO

Beograd, Srbija i Balkan tuguju posle smrti Nebojše Glogovca

Srpska kinematografija ostala prerano bez još jednog velikg glumca

To je samo put, svi ćemo mi tamo. Ovu rečenicu izrekao je Nebojša Glogovac kao da je slutio da će i sam uskoro krenuti na taj  put. Naš glumac preminuo je 9. februara posle teške bolesti, sahranjen je  12. februara na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana, baš pored  kolega, Bate Živojinovića, Dragana Nikolića i Mande. Ispratilo ga je na hiljade  ljudi,  a dva meseca nakon  smrti, njegov grob je prekriven cvećem.
Nebojša Glogovac je bolovao od teške bolesti koja ga je savladala na K liničkom centru. Vest je šokirala srpsku javnost, ali i kolege koji su znali  za Nebojšinu bolest.Sergej Trifunović sa kojim je studirao ispričao je kako su se upoznali:
  – Polagali smo prijemni ispit i u toj gomilici goluždravaca, tražeći tu srodnu dušu, odmah se povežem sa jednim čičkavim crnomanjastim likom iz Pančeva. Studirao psihologiju dve godine, ćele mu je prota, majka iz Nevesinja, kao i moja poreklom. Brz, duhovit, prešarmantan, sitne pronicljive okice koje nekako postanu nevidljive kad mu se celo lice razvuče u osmeh, pa se one tako nevidljive smeše – prisetio se Sergej.

Tokom studija postao mu je idol:
    – Nepotrebno je da kažem kako sam upijao svaki njegov gest u tim godinama, trudio se da uhvatim taj nevidljivi i nedokučivi način razmišljanja, učio od njega i vrlo svesno ga imitirao. Imao sam priliku koju retko koji glumac na svetu ima, da imam svog glumačkog idola tu pored sebe, na svojoj klasi – prisećao se  Trifunović.
A od svog druga i kolege oprostio se ovim rečima:
    – Zavesa se ne spušta, već diže. Ja ću te zvati na svaku predstavu koju budem igrao. A ti ako budeš slobodan i raspoložen, ako budeš mogao i hteo, ti dođi. Kako se već budeš osećao, bez presije. I da: zaista bih voleo da me ti sačekaš tamo, kad dođe moj čas. Niko drugi. Prvo ti. Ako budeš mogao i hteo naravno, bez presije. I znaš šta, Lobanja: srušićemo i to pravilo, dići ćemo lestvicu: srešćemo se mlađi. Puno, puno mlađi. Reditelj filma “ Južni vetar” u kome je Glogovac odigrao poslednju ulogu Miloš Avramović rekao je da je osećaj da smo izgubili Nebojšu  strašan i nepodnošljiv.
    –  Prerano i tragično smo ostali bez divnog čoveka i kolege. Žao mi je što neće biti sa nama na premijeri, gde bi uživao u plodovima našeg zahjedničkog rada. Pa, svaki dan, svaka uloga i svaki korak mogu da budu poslednji – rekao je Avramović, podsećajući da je Glogovac  imao  strašan glumački instinkt. – Ako bi primetio neki problem u sceni, samo bi me povukao u stranu i rekao jednu ili dve reči, koje su bile tačne i precizne. Nikada nije predlagao nešto što nije u interesu celine i krajnjeg rezultata. Nikad se nije gurao niti tražio višak prostora na štetu kolega, jer nije imao potrebe za tim. Jednostavno, bio je previše talentovan, da bi se time bavio. Žarko Laušević se pismom oprostio od  kolege  i prijatelja, podsećajući na poslednji susret:
“Jesenas smo, čekajući prevoz na aerodromu u Bostonu, pravili planove da nešto radimo zajedno. Rekao si “radićemo sigurno ili ovde ili tamo”. Onda ti je stigla poruka i poskočio si kao malo dete:
“Dobio sam nagradu u Londonu!”. Bila je to nagrada za najboljeg glumca prestižnog evropskog festivala. Svi smo, poneti tim osećajem velikog ponosa, odigrali poslednje izvođenje “Hadersfilda”. I te noći sam te, kao i na celoj kanadsko-američkoj turneji, gledao na sceni, sa strane, nem od sreće što prisustvujem jednom čudesnom predavanju i davanju sebe glumi kakvo nikada ranije nisam video”.
A ekipa predstave Korespodencija u Zvezdara teatru oprostila se, zajedno sa publikom, od Nebojše Glogovca na dirljiv način. Branislav Lečić je nakon odigrane predstave publici saopštio:
    – Oprostite, ali želim da vam u ime ekipe ovog pozorišta, a i celog glumačkog plemena, da ga tako nazovem, saopštim da je danas sahranjen naš kolega Nebojša Glogovac. Mi smo večeras igrali za njega. Voleo bih da zajedno napravimo jedan gest koji bi verovatno on uspeo negde u svojim snovima umetničkim da čuje, a to je vaš aplauz – rekao je Branislav Lečić.
  Aplauz kojim su se  publika i glumci  oprostili od Glogovca bio je za pamćenje.

Piše Nebojša Đorđević 

BIOGRAFIJA

Nebojša Glogovac je rođen 30.avgusta 1969. u Trebinju. Preselio se  sa porodicom iz Trebinja preselio u Opovo kada je imao 7 godina, a potom u Pančevo, gde je Nebojšin otac dobio službu kao prota. Završio je Gimnaziju Uroš Predić u Pančevu, a potom upisao studije psihologije na Filozofsko fakultetu u Beogradu.  Nakon dve godine studija predomislio se i 1990. godine je upisao glumu na beogradskom  Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jeftovića. Zajedno sa njim studirali su Nataša Ninković, Vojin Ćetković, Sergej Trifunović, Nela Mihailović i Boris Pingović.