Neponovljivi PIL i Neša Leptir

Grupa “Poslednja igra leptira” osnovana je 1979. godine, a zahvaljujući harizmi pokojnog pevača Nenada Radulovića (1959 – 1990) bili su česti gosti u jazz klubu Doma omladine, Dadovu, KST-u i SKC-u. Pored Radulovića ključni članovi grupe tokom godina bili su klavijaturista Dragomir Stanojević, gitarista Draško Janković, basista Sašo Bogojevski, bubnjar Dragan Todorović, pevačice Zorica Đermanov i Lidija Asanović                 

Pobedom na “Pulskoj olimpijadi kulture” 1981. godine, grupa je stekla medijsku popularnost, pa je pre snimanja prve ploče već imala oko 200 živih nastupa. Debi album ugledao je svetlost dana 1982. godine pod nazivom “Poslednja igra leptira” – “Napokon ploča”. Pesme “Nataša” i “Vrati se” postal su klasici ex YU rock-a svih vremena. Bez ijednog plakata, bez reklame, grupa u roku od nekoliko meseci petnaest puta napunila veliku salu “Doma sindikata” u Beogradu, čime je počeo veliki uspon ove grupe.

Drugi LP “Ponovo ploča & druge priče” objavljen je već naredne godine, a na njemu su i pesme “Sličuge”, “Hvala ti za muziku” i “Dvadeset i dve”. U proleće 1984. godine članovi grupe kolektivno odlaze u Pirot na odsluženje vojnog roka kako bi na miru smislili pesme za novi album “Opet ploča – Srce od meda”. Hit “Dečko ‘ajde oladi” obezbedio im je još veći uspeh i dobijaju Oskar popularnosti kao pop grupa godine

Već sledeće godine u prodaji se našao LP “Grudi moje balkanske” koji su obeležili hitovi “Umiru jeleni”, “Grudi balkanske”, “Taksi”, “Krug”…

Na petoj ploči koja je naziv dobila po pesmi Bore Đorđevića “Zajedno smo piškili u pesku”, u produkciji Kornelija Kovača, gostuje glumica Jelica Sretenović, a izdvajaju se pesme “Ruska čokolada” i “Tibet”. Krajem 1989. godine, po raspadu grupe, Nenad Radulović objavljuje solo ploču “Niko nema što piton imade” koja je predstavljala parodiju na novokomponovanu narodnu muziku.

In memoriam

Nenad Radulović – Neša Leptir

Glumac i pevač grupe “Poslednja igra leptira” Nenad Radulović, poznatiji kao Neša Leptir, rođen je u Beogradu 13. septembra pre 58 godina.

Zahvaljujući poznanstvu sa novinarom Radio Beograda Dragomirom Bulićem, Neša se našao i u studentskom programu “Indeks 202” – “Indeksovo radio-pozorište”. Upravo tu formu “Indeksovog radio-pozorišta” Neša Leptir prenosio je i na svoje koncertne nastupe. Prfema navodima njegove majke veoma se plašio leptira, i nikada nije sogao snage da im priđe.

“Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta”. – zauvek je ostalo zapisano na poleđini lekarskog recepta, samo dan pre nego što je umro.

Samo dvadesetak minuta pre nego što će umreti, brat Željko ga je pitao kako je, na šta mu je Neša odgovorio:

– Pa, ne mogu baš da igram fudbal.

Nenad Radulović je preminuo 12. februara 1990, u 31. godini života. Plato ispred Ustanove kulture “Palilula” u Beogradu, od 17. decembra 2011. godine, po njemu nosi naziv Plato Neše Leptira.

 

Diskografija

“Napokon ploča” (1982)

“Ponovo ploča & druge priče” 1983.)

“Opet ploča — Srce odmeda” (1985.)

“Grudi moje balkanske” (1986)

“Zajedno smo piškili u pesku” ( 1987)

“Modra bajka — Best of” (1997.)

Nenad Radulović – “Niko nema što piton imade” (1989)