YANYAH MILUTINOVIĆ – NOVA ZVEZDA FITNESS BODY BUILDING-A

Nova zvezda fitness body building-a spoj je lepote, snage i balkanskog duha. Kombinacija srpskih gena po ocu i gena Sami naroda iz Finske po majci, Yanyah je rođena u Švedskoj a sebe je pronašla u Americi. Došla je u ovu zemlju da bi se bavila modom a izuzetan uspeh ostvarila je u ovom zahtevnom sportu.

–1^st place na takmičenju NPC (National Physique Committee) Powerhouse Classic Figure D,  april 2016. godine

–1^st  place na  NPC Steve Stone Metropolitan Figure D, mart  2016. godine

Kada ste počeli da se bavite sportom?

Počela sam da treniram fudbal kada sam imala četiri godine i trenirala sam do dvanaeste. Karate sam počela da treniram sa osam godina. Pobedila sam na Open World Cup Champion u karateu sa 15. Na tom takmičenju upoznala sam ljude iz Srbije koji su se takmičili pod zastavom BiH, i iako sam se takmičila za švedsku reprezentaciju, kada sam pobedila podigla sam i srpsku i švedsku zastavu i tri prsta. To je bilo u vreme sukoba na Kosovu tako da sam posle toga dve godine imala probleme na svakom takmičenju u Švedskoj. Nisam to uradila iz loših namera već iz duše i ljubavi za svoje. Trenirala sam karate do devetnaeste godine, tada sam prestala i počela da se bavim modom, bio mi je bitan izgled kao tipičnoj devojci tih godina. Ubrzo sam se zbog mode preselila u Ameriku i posle duže pauze vratila sam se sportu jer su to moji koreni, tako me je tata vaspitao, to je moja suština.

Kako je sport uticao na Vaš razvitak ličnosti?

Bavljenje sportom od malih nogu je izuzetno važno, razvija disciplinu, ambiciju, osobine koje su neophodne u životu a naročito u sportu kojim se trenutno bavim, fitness bodybuilding-u. Verujem u sebe više nego ljudi koji nikada nisu trenirali neki sport, to me je naučio i otac i treneri, naročito u karateu. Moj otac je bio bokser a ja sam uvek htela da radim ono što i on, međutm tata je rekao da to nije za devojke i da ne treba da rizikujem da povredim lice. Jedan njegov prijatelj imao je crni pojas u karateu i tata me je odveo na trening.

Kako je u početku izgledao Vaš život ovde?

Moj početak u Americi bio je jako težak, došla sam ovde da se bavim modom i provela sam sedam i po godina bez papira, još uvek nemam državljanstvo, prošle zime sam regulisala svoj legalan status u ovoj zemlji. Bilo je teško ali u ovoj zemlji postoje mogućnosti kojih nema ni u Švedskoj. Ljudi me pitaju zašto sam otišla iz Švedske, to je super zemlja, ali više nije tako, sve se menja u Evropi. Ovde ima daleko više mogućnosti i ja verujem u sebe i znam da sam vredna osoba i da ću uspeti. Ovde sam sama, bez porodice, četiri godine sam bila u vezi u kojoj sam bila žrtva ekstremnog nasilja. Ljudima je to čudno jer sam karatista i pitaju zašto se nisam branila. To mogu da razumeju samo žene koje su prošle kroz isto. Bila sam paralisana, prve dve godine se nisam ni suprotstavljala, mislila sam da nema smisla braniti se od osobe koju voliš. Počela sam da se borim za sebe posle dve godine i uspela sam da se izvučem iz te situacije, to je bilo pre tri godine.

Šta je ono što Vam se najviše dopada u Americi a šta ne?

Ono što najviše volim u ovoj zemlji, to je ovaj narod, ljudi su predivni, izuzetno otvoreni, nisu kao Šveđani koji su rezervisani. Iako sam rođena u Švedskoj i tamo sam odrasla, otac mi je Srbin, majka Finkinja i nikad nisam bila prihvaćena kao Šveđanka, uvek sam za njih bila “Yugo”. U Americi nema veze odakle sam, ovde ni ne pitaju, Evropa, Srbija, Švedska, ovde me ljudi vide kao Yanyu i to je to. Jedino šta mi se ne sviđa u ovoj zemlji je ta nejednakost u ekonomskom smislu, to je za mene strašno. Možda ljudi koji su došli iz Srbije to ne primećuju jer i tamo postoje velike razlike ali ja sam živela u Švedskoj gde je srednja klasa jaka. I volim da pratim politiku, to me zanima, politički se ne slažem sa mnogo toga u ovoj zemlji, što sam sigurna da misli i većina naših ljudi.

Ko Vas je usmerio da se bavite ovim sportom?

Dugo se nisam bavila nikakvim sportom po dolasku, živela sam nezdrav način života ovde u Njujorku, često sam izlazila i provodila se sa društvom. Jednog dana sam se pogledala u ogledalo i videla sam da mi se telo promenilo, više nisam bila sportista kao nekada. Pogledala sam sebe u oči u ogledalu i rekla: “Yanyo, šta radiš? Ovo nije ta Yanya, kako te je tata vaspitao da budeš.” Krenula sam u teretanu i od tada nisam izašla iz nje, skoro svaki dan treniram, jednom u 7 ili 10 dana imam pauzu, inače sam uvek aktivna. To me je potupno promenilo i kao osobu, drugačije razmišljam, mirnije živim, srećnija sam, fokusirana na ono što radim. Pre toga sam samo išla na žurke, sređivala se da lepo izgledam, i sutra opet isto. Takav život je stvorio mnogo loših navika kod mene, loša ishrana, malo sna u pogrešno vreme, veoma nezdrav život. Odlučila sam živeti zdrav život i to na svaki mogući način dostupan. Prvo se menjalo moje fizičko stanje, a kasnije emocionalno i mentalno zdravlje.

Kako sada izgleda Vaš dan što se tiče treninga i ishrane, koji je put do uspeha?

Kada se spremam za takmičenje moj život je potpuno drugačiji nego inače, to je poseban period. Na primer, danas ću doručkovati kajganu od belanaca i tost ili ovseni kašu, uglavnom unosim proteine. Obično vežbam dva puta dnevno, ujutru i popodne. Ostatak vremena radim sa klijentima koje treniram ili se odmaram. Ali kada se pripremam za takmičenje ustajem u 5 sati ujutu, prvi trening je dizanje tegova a drugi  kardio program, ručam i odmaram do 2 p.m. a onda imam drugi trening dizanja tegova, posle još jedan kardio, oko 7 p.m. imam treći kardio trening a ako mogu da postignem, u 9 p.m. još jedan. Treniram više od 6 sati dnevno a unosim veoma malo kalorija i to nije nešto što bi preporučila ljudima, jer nije zdravo. Ali to je neophodno za ovakvu vrstu takmičenja. Osam meseci pre takmičenja govorila sam prijateljima: “Pobediću na tom takmičenju!” Oni su se smejali i govorili mi da se opustim, da mi je to prvo takmičenje. I pobedila sam, sve je to pitanje vere u sebe, ako veruješ, desiće se, ako vidiš to, ispuniće se, morate da vizualizujete svoj uspeh i da volite ono što radite. To se i videlo na bini. Svi mi koji smo izašli na binu, svi smo bili odlični, svi smo dobro izgledali, niko ne dolazi na ta takmičenja nespreman, nema velikih razlika među nama, možda osmeh ili neka sitnica. Želela sam da pokažem samopuzdanje, ponos jer sam potigla ono što sam želela. I da budem iskrena, nije me bilo briga šta će reći sudije, nije mi trebalo njihovo priznanje, što se mene tiče- ja sam već pobedila. Svi mi koji smo bili na toj bini, bili smo pobednici. I govorila sam mojim trenerima da sam i ranije bila na bini, bila sam model, imam to samopouzdanje i pokazala sam ga. I naravno, želela sam da pokažem i tu ženstvenu energiju, nekako sam uspela da pronađem ravnotežu između mišićavog tela i ženstvenosti.

Ko su vaši uzori, u životu i u sportu?

Jedini uzor u mom životu je moj otac. Roditelji su mi se razveli kada sam bila mala i moj otac nas je sam podigao, nas troje. On definitivno nije tipičan muškarac, kuvao je, spremao, prao veš, vodio nas na treninge, svako jutro je ustajao ranije da bi ugrejao kola po hladnoj švedskoj zimi. Bukvalno se odrekao svoje mladosti, nikada se nije ponovo oženio, nikada nije trošio novac na sebe, sve je davao za nas. Ljudi kazu da više ličim na majku, da izgledam kao Finkinja ali moj karakter je srpski, to je sigurno. Imam snagu i toplotu koja je posebna kod naših ljudi, tako sam odgajana. Bliža sam sa porodicom koju imam u Srbiji nego u Finskoj. Moj otac je iz Kuršumlije, iz malog grada, a porodica potiče iz Crne Gore.

Koji su Vaši dalji planovi u karijeri?

Osvojila sam prvo mesto na velikom takmičenju prvi put kada sam učestvovala i isplatila se žrtva koju sam morala da podnesem, ali bavljenje ovim sportom je opasno po zdravlje. Želim da budem sportista i nastavim da se bavim onim što volim ali ne želim da žrtvujem svoje zdravlje zbog toga što sudije u tom sportu očekuju da izgledaš na određeni način, da mišići budu maksimalno izraženi. Moraću dobro da razmislim da li želim da nastavim sa ovim. Postoje takmičenja na kojima ne morate sebe da dovedete u takvu formu. Imala sam juče prvi trening Muay Thai-ja,  možda se budem takmičila i u UFC, videćemo. Trenutno sam freelance trener ovde u teretani, ali sam i sportista, imam sponzore i želim da budem profesionalni trener.

Šta biste porucili mladima, koji je Vaš savet, naročito za devojke?

Treba da veruju u sebe. Da postanu svesni da mogu da postignu sve ono što sebi zacrtaju. I da ne treba da brinu u napred o tome koliko će teško nešto biti, koliko je daleko njihov cilj, već samo da rade na tome, naročito u fitness-u. Fokusirajte se na ono što želite. Jer vreme svakako prolazi a ako uložite trud u nešto, sigurno ćete postići rezultate i moćićete da se osvrnete i da kažete, evo šta sam postigao, koliko sam promenio svoje telo, razvio se kao osoba. Ili možete da se osvrnete i sa žaljenjem kažete, trebalo je da razmišljam o tome pre tri meseca, pre godinu dana. Nažalost, kod nas na Balkanu se uzdiže jedan određeni tip žena, naše bake i majke nisu bile takve. Uzdižu se žene koje su promiskuitetne i ne poštuju sebe i prosto je bolno videti da su to uzori mladim generacijama. Volela bih da vidim naše žene kako su uspešne u raznim aspektima života a ne samo da koriste svoju seksualnost da bi bile uzdignute. Uspešne naučnice ili sportistkinje su u našim medijima u senci, kao da žene kod nas nisu ništa drugo osim veštačkih grudi ili usana i da samo treba da ćute i da izgledaju na određeni način. Naše žene su u suštini veoma jake, prošle su kroz mnogo toga, nekoliko generacija unazad i treba da pokažu tu snagu.