ISTORIJA SRPSKOG DINARA (1. DEO)

“Zemlja je ovo središte svih zemalja i sva je jedan majdan zlata i srebra” zapisao je o nekadašnjoj Srbiji sultan Mehmed II.

Znamo koliko godina otprilike ima, ali ne znamo tačno datum kada je iskovan. Prvi srpski dinar star je najmanje 802 godine. Pisani tragovi pominju ga krajem 1214. godine, u vreme Stefana Prvovenčanog. Bilo je to vreme uspona srpske države, kada je Srbija  dobila velike tekovine u svom razvoju: postala je kaljevina, dobila svoju samostalnu crkvenu organizaciju i vlastiti novac.

Do tada su u upotrebi bili venecijanski metapan i vizantijski zlatni i srebrni novac. Uspon nemanjićke države, otkriveni rudnici zlata i srebra rasuti po Raškoj oblasti, nametnuli su potrebu da država kuje vlastiti novac.

Jedan od najstarijih srpskih kovanih novčića je srebrnjak. Bio je težak 2,55 grama, prečnika 29 milimetara. Na aversu (licu) je vladar sa krunom na glavi, u carskom odelu sa kuglom i krstom u ruci. Na reversu (naličju) je krilati arhanđeo Mihailo sa mačem i kanijom.

Prvi  srpski vladar za koga se pouzdano zna da je kovao novac bio je Stefan Radoslav, jedan od dvojice sinova Stefana Prvovenčanog. Ne zna se tačno gde ga je kovao. Pretpostavlja se u Solunu, u kovnici njegovog tasta, vizantijskog kralja Teodora Anđela. Pretpostavlja se, takođe, da je ruda vađena u tada otvorenom rudniku Brskovo u kome su radili čuveni rudari Sasi. Radosavljev kovani novac bio je po uzoru na vizantijski. Od vizantijskog zlatnog novca, inače, kod nas je ostao naziv perper, što će mnogo vekova kasnije Crnogorci koristiti. U njegovo doba, a pod uticajem Vizantije,  postojala je kraljevska blagajna koja se nazivala Kuća kraljeva. Blagajnom su upravljali kralj i njegovi najbliži saradnici, a glavni blagajnik bio je protovestijar, ili, što bismo danas rekli, guverner. On je bio odgovoran za vođenje monetarne politike. Novac nije smeo da kuje niko osim vladara i bilo je strogo kažnjivo svako falsifikovanje ili samostalna izrada.  

Srpski srednjovekovni novac spada u red najzanimljivijih novčića sa izuzetno lepim predstavama i natpisima. Numizmatičarima je interesantan i po različitim serijama. Ali i po bogatstvu  izrade. Zahvaljujući srednjovekovnim srpskim rudnicima i kovnicama novca koje su bile u mestima Brskovo, Rudnik, Novo Brdo, Trepča i Srebrenica (a u primorju Kotor i Ulcinj koji su kasnije kovali novac za careve Dušana i Uroša), zlata i srebra je bilo u izobilju. Srebro se čak i izvozilo. Istovremeno, srpsko srebro postalo je osnova  novčanog sistema zasnovanog na monometalizmu.

Moguće da bi srpska srednjovekovna država kasnije počela da kuje vlastiti novac da nije bilo srebra u izobilju. Budući da je bilo rude,  rudarstvo se razvijalo i bilo je glavna ekonomska potpora. Tako će biti sve do pada srpske srednjovekovne države. I tada, međutim,  rudnici nisu bili iscrpljeni, pa će ostati zabeležena misao sultana Mehmeda II, koji je, nakon što je Raška konačno pala pod tursku vlast, primetio: „Zemlja je ova središte svih zemalja i sva je jedan majdan zlata i srebra.”

Do turskog osvajanja Srbije, kada je konačno 1459. godine pala Despotovina, dinar su kovali gotovo svi srpski vladari. Novac je predstavljao osnovu državnosti i svaki je vladar želeo da i preko novca ostavi trag o sebi.

Budući da je srednjovekovna srpska država  bila bogata srebrom i zlatom,  gotovo sav srednjovekovni novac bio je zlatan i srebrn, a posle povlačenja zlata  iz opticaja, što se veoma često radilo u tašnjoj Evropi, kovao se isključivo srebrni novac.

Kada su Turci osvojili Srbiju, pa narednih 400 godina, sve do polovine XIX veka kovao se turski novac. U porobljenoj Srbiji radilo je nekoliko turskih kovnica novca, uglavnom onih u kojima se nekada kovao dinar. To su bile kovnice novca  u Novom Brdu, Kučajnu, Beogradu.                                               

Od otomanske vladavine ostalo nam je mnogo običaja i reči. Među njima i naziv para (od arapske reči bara), što znači srebro. Bara je bio naziv poslednje vrste turskog srebrnog novca. Ni dinar nije naša reč. Preuzeli smo je, kao i neke druge bliskoistočne zemlje, poput Kuvajta, od  osnovne rimske monete – denar.

DINAR se ustalio kao naziv za srpsku valutu koja će u narednim vekovima doživeti mnoge uspone i padove.