MAGDALENA ĐORĐEVIĆ – NUKLEARNA FIZIČARKA KOJA SE IZ AMERIKE VRATILA ZA SRBIJU

Većina odlazi, a ona se vratila. Magdalena Đorđević, nuklearna fizičarka čim je diplomirala na Fičkom fakultetu u Beogradu, otišla je u inostranstvo, kao i gotovo cela njena generacija. Njen cilj bila je Amerika. Doktorirala je na Kolumbija univerzitetu u Nju Jorku, a onda je nastavila naučna istraživanja u Ohaju. Slede seljakanja po Americi, što je Amerikancima sasvim normalna stvar, ali što izluđuje Evropljane a pogotovo Balkance koji svoju „tarabu” vole. Uprkos tome što dobija brojna priznanja u Americi i što se njena karijera zahuktava, Dr. Magdalena Đorđević zajedno sa mužem, takodje naučnikom, odlučuje da se vrati za Beograd. Želela sam – kaže naučnica u razgovoru za Balkan City Magazine  –  da naša deca odrastaju u svojoj zemlji, da smo blizu rodbine i svojih prijatelja. Ali, takođe, želela sam i da doprinesem naučnom napretku svoje zemlje, umesto da dopirnosim napretku tuđe. Ubeđena sam da bi naši ljudi mogli da daju svetskoj nauci mnogo više, samo kada bi Srbija mogla da uloži više u njihov razvoj i istraživanja.

Od Evropske Unije dobili ste veliki grant, što je prava retkost za srpsku nauku?

Kroz ovaj projekat smo u zemlju doneli 1.356.000 evra bespovratnih sredstava Evropske Unije. Moći ćemo da zaposlimo naše mlade naučnike, koji bi, u odsustvu ovog projekta, verovatno otišli iz zemlje. Sredstva koja smo dobili motivisaće i druge da se prijave za grantove, kao i talentovane ljude da ne odlaze iz zemlje, a neke od naših najboljih naučnika koji trenutno rade u inostranstvu, da se vrate u Srbiju.

U Americi biste imali bolje uslove za rad i plaćeniji posao?

Uslovi za naučni rad u Americi su svakako bolji nego u Srbiji.  Plate su, naravno, dosta veće, ali su i troškovi života takodje veći.

Amerika ima prednodsti, ima i mana. Šta vam se dopalo u Americi, a šta nije?

Amerika je zemlja velikih suprotnosti, a u poslednje vreme i veoma podeljena, npr. po političkim (liberalnim nasuprot konzervativnim) stavovima. Ali, kvalitet nauke i univerziteta je na visokom nivou, možda najbolji u svetu. Jaka nauka i tehnologija je, mislim, i ono što je napravilo Ameriku velikom. Nisu mi se svidele česte promene mesta boravka. 

Da li je će Vas u Americi  manje ceniti ako znate odakle ste?

Amerikanci su praktična nacija, uglavnom je presudan kvalitet naučnika, a ne odakle je. Ako ste kvalitetni, ceniće Vas bez obzira na naciju, ako niste, neće. U svakom slučaju, to važi za prirodne nauke, za društvene je, možda, drugačije, pošto su one često i više vezane za konkretno okruženje i kontekst. Zapravo čak i u prirodnim naukama, često, na primer, za doktorske studije, postoje kvote po kojima minimalni broj Amerikanaca mora da se primi na doktorske studije.

Ni naučnici nisu imuni na novac i popularnost?

Konkretno, u nauci, stanje na bankovnom računu nije mera uspeha, ljudi su u nauci zato što vole da se bave istraživanjem, a ne zbog novca. Sa druge strane popularnost jeste bitna, ali ne u istom smislu kao i u politici. Što je naučnik uspešniji, to mu je i veći naučni renome, uslovno rečeno popularnost,  drugim rečima i nauka ima svoje “zvezde”.

Da li ima dosta  srpskih naučnika u Americi?

U mojoj generaciji na Fizičkom fakultetu, skoro svi su otišli u inostrastvo odmah pošto su diplomirali. Status srpskih naučnika u inostranstvu se drastično razlikuje od slučaja do slučaja, kao uostalom i za “naučnu emigraciju” drugih nacija.  I pored velikog naučnog potencijala i mnogo talentovanih mladih ljudi, ulaganje i briga države za nauku nisu dovoljni. Nadam se da će uspesi poput ovog ERC granta motivisati državu da više ulaže u nauku.

Da li ste imali prilike da vidite  akcelerator u Brukhejvenu u SAD-u ili onaj u CERN-u u Švajcarskoj?

Da, oba akceleratora predstavljaju vrhunac nauke i tehnologije. Razvijene zemlje ulažu milijarde evra u ovakve eksperimente, pošto tehnološka rešenja, softverski alati i matematički modeli koji se u njima koriste često nalaze direktnu primenu u najnovijim tehnologijama. Dakle, nije u pitanju samo prirodna ljudska radoznalost da se razumeju osnovni zakoni prirode, konkretno u ovom slučaju poreklo i osobine materije u njenom najelementarnijem obliku, već je često bitna i konkretna tehnoločka i privredna korist. Podjednako je važno što se kroz ove eksperimente obučavaju vrhunske generacije naučnika, programera i inženjera, koji često svoja znanja primenjuju u privredi ili ekonomiji.

Naučnici rade na otkrivanju osnova ranog univerzuma: da li će to otkriće, ako do njega ikada dodje, direktno pokazati ko je naš tvorac?

Nisam najbolji sagovornik za naučne teme koje se graniče sa religijom, ali mislim da ova dva pitanja nisu nužno vezana. Mislim da je pitanje vere u Boga upravo to, dakle stvar vere, odnosno prvenstveno stvar odnosa prema sebi samom i ljudima oko nas. Nauka sa druge strane nije stvar vere već dokaza, pa i po tom pitanju nauka i religija mislim nisu u koliziji.

Da li Vi lično verujete u Veliki prasak (Big bang)?

Naučne teorije su stvar dokaza, a ne vere. Mislim da su postajeća saznanja u najvećoj meri konzistentna sa ovom teorijom, koja je zbog toga trenutno i dominantni kosmološki model.

Da li verujete da postoji život u kosmosu? Kako ga zamišljate?

Ne vidim razlog zašto život ne bi postojao na nekog drugoj planeti, ali ne razmišljam o tome kako bi te druge civilizacije izgledale. Sa velikim količinom posla, i dvoje male dece, moj život je čvrsto vezan za ovu planetu.

Šta je Vaš cilj u istraživanjima?

Trenutno, da za pet godina rezultati moga tima opravdaju poverenje koje sam dobila ovom nagradom, i da se ispuni plan predložen u projektu. Nadam se da će naši rezultati dovesti do boljeg razumevanja osobina materije u svom najelementrnijem obliku.

Kažu da su naučnici izuzetno sujetni i umišljeni jer poveruju da su spoznali tvorca?

U svim zanimanjima ima sujete, ali mislim da je to provenstveno vezano sa tim koliko je osoba po prirodi podložna takvim osećanjima. Uspešni i ambiciozni ljudi često umeju da budu sujetni, ali mislim da to nije isključivo vezano za nauku. Zapravo, naprotiv, dobar naučnik bi trebalo da lako da prihvati nedostatak u svojoj teoriji, i da je u budućnosti ispravi i unapredi, što i vodi do napretka u nauci. S druge strane, u praksi i u istoriji nauke svakako su poznati primeri veoma sujetnih naučnika.

Gde može da se praktično primeni znanje nuklearne fizike i otkrivenih elementarnih čestica?

Istraživanje elementarnih čestica je fundamentalna nauka, dakle u ovom trenutku nema direktnu primenu u privredi. To je ulaganje u budućnost, čega su, posebno razvijene države veoma dobro svesne. Na primer, od Njutnovih “Principa” (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), u kojima su opisani zakoni klasične mehanike i gravitacije, pa do prvih letova u kosmos koje su ovi zakoni omogućili, proteklo je skoro 300 godina. Ovo je primer kako ulaganje u fundamentalnu nauku prestavlja ulaganje u budućnost..

U fizici ima toliko čudnih stvari da normalan čovek to ne može da pojmi, poput zakrivljenog vremena, vremena koje se usporava, dužine koje se skraćuju, svetlost koja se savija, materija koja pada u crnu rupu… da li možemo to da razumemo ili samo gajimo iluziju da razumemo?

Jednostavo su teške da se razumeju za nekoga ko se ne bavi naukom. Grubo rečeno, ovi fenomeni opisuju kako se prostor i vreme ponašaju u ekstremnim uslovima.

Nauka je vaša ljubav, ali je porodica, ipak, važnija?

Bez ljubavi život ne bi imao smisla. Porodica i ljubav unutar nje su najveličanstvenije stvari koje čovek može da oseti.