DALIBOR SAVIĆ – SRPSKI TERNER KOJI DONOSI USPEH ŠVEDSKIM OMALDINSKIM TIMOVIMA

Najmlađi švedski trener sa UEFA licencom kome je izazov da napravi dobar rezultat sa lošim kartama. Dalibor Savić je trener juniora i šef stručnog štaba u najjačoj švedskoj fudbalskoj akademiji. Sa 15 godina trenerskog iskustva, Savić svoj uspeh vidi kroz uspeh igrača koji pod njegovim vođstvom dobijaju znanje koje im donosi angažmane u pozantim evropskim fudbalskim klubovima.

Kako je sve počelo?

Moji roditelji su poreklom iz Leskovca i davne 1969. godine doselili su se u Švedski gde sam se ja rodio 1979. Ja sam oduvek voleo fudbal. Sa pet godina moj talenat za fudbal počeo da se ispoljava, a sa 16 godina bio sam na probnim treninzima u Crystal Palace-u u Engleskoj. Ali zbog jake želje da se ostvarim kao profesionalac u švedskom fudbalu, vratio sam se nazad i karijeru sam nastavio u drugoj švedskoj ligi u Plavom Tema-u, a kasnije i u Huddinge. Uvidevši da neću moći da se ostvarim kao profesionalni igrač, sa 23 godine odlučio sam da prestanem da se bavim igrom i da pokušam da se ostvarim kao trener. U periodu od 10 godina, uz podršku Fudbalskog saveza Švedske, uspeo sam da završim sve trenerske kurseve i sa svoje 33 godine postanem najmladji trener sa UEFA Pro Licencom (najveća trenerska licenca koju dodeljuje UEFA).

Kako ste počeli da se bavite trenerskim poslom?

Ja se već 15 godina bavim poslom fudbalskog trenera. Karijeru sam počeo u  Djurgarden-u kao pomoćni trener za U-17 juniore (mlađe od 17 godina), a kasnije sam postavljen za glavnog trenera tog kluba. Odatle sam prešao u Drugu švedsku ligu, u klub Arameisk-Syrianska, a posle dve godine postao sam pomoćni trener kluba Syrianska koji igra u Prvoj švedskoj ligi. Sada radim u najjačoj i najboljoj fudbalskoj akademiji u Skandinaviji IF Brommapojkarna kao šef stručnog štaba za juniorske timove u kategoriji  U-19 i U-21 (juniori ispod 19 i 21 godnu).

Šta Vam se dopada u Švedskom fudbalu?

Mogu reći da su uslovi za rad jako dobri. Treninzi mogu da se održavaju tokom cele godine, jer su tereni uglavnom prekriveni veštačkom travom ispod koje prolazi grejanje koje u zimskom periodu otapa sneg. Tereni su osvetljeni reflektorima koji rade 24 časa tokom čitave godine. I oprema je vrhunskog kvaliteta.

Kakvi su Švedski sportisti u poređnju sa našima, sa kojima više volite da radite?

Švedski sportisti su”radnici” i uvek daju sve od sebe. Nisu sebični i igraju za tim. Imaju lojalan odnos prema timu i diciplinovani su što se tiče taktike i dogovora. Naši sportisti imaju dar za fudbal i poseban kvalitet koji je potreban svakom timu da bi se postigao veliki uspeh, ali ja ne žalost nisam imao puno prilike da radim sa njima. Nadam da će u buducnosti i biti više prilika za tako nešto.

Kakav tretman fudbalskih trenera u Švedskoj?

Što se tiče tretmana trenera u Švedskoj, mogu reći da je ovde sve korektno i da se dogovor poštuje. Mada, kao stranac jako je teško probiti se i taj put do uspeha je jako dug i mukotrpan. Ali znate kako kazu ”Put od hiljadu milja počinje jednim korakom”.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Moj cilj je da radim u što većem klubu, u klubu koji igra utakmice svake sedmice ispred punih tribina. Cilj mi je seniorski fudbal i smatram da mi je tamo i mesto. Inače, fudbal je globalni sport, tako da mi uopšte ne bi smetalo da prihvatim trenerski izazov na bilo kojoj strani sveta.

Koji su Vasi ciljevi?

Nadam se da ću jednog dana uspeti da se profesionalno bavim fudbalom. Bio bih prezadovoljan prilikom da igram u MLS-u ali moj najveći san jeste da zaigram negde u Evropi, pogotovo u Ligi Šapiona. Naravno, bio bih počastvovan ako bih imao šansu da branim boje Srbije u budućnosti.

Šta je za Vas izazov kad radite sa mladim sportistima?

U Brommapojkarna igrači su jako motivisani. Moj zadatak je da ih spremim za seniorski ili za profesionalni fudbal. U roku od 2 godine koliko sam ja u klubu, prodato je 5 igrača iz moje grupe u Bayern iz Munchen-a, Chelsea, Groningen, Atalantu i Sunderland.

Šta je za Vas najveći uspeh u trenerskom poslu?

Najveći uspeh za mene je kada svoje znanje preko koncepata i metode rada prenesem na svoje igrače i kada vidim da oni to dobro iskoriste i da im to omogućava napredak u karijeri. Dobar trening i poslušni igrači, daju dobre rezultate.

Šta najviše volite u Vašem poslu?

Analiza igre je ono što me motiviše i podstice razvoj novih ideja, kako iskoristiti sopstvene snage, koje su slabosti protivničkog tima itd. Jako je interesantno pratiti razvoj igrača, jer kroz njihove uspehe ja vidim i svoj uspeh.

Šta Vam najteže pada u Vašem poslu?

Ne volim da gubim. Ali fudbal je sport i to je neizbežno. Kada dođe do toga često razmišljam sta sam mogao da uradim da bi rezultat igre bio bolji. Za utakmicu je potrebno 11 igrača, a ti na raspolaganju imaš 22 i uvek moraš nekoga da staviš na stranu, a svako želi da igra. Zbog toga me ponekad grize savest, ali šta da se radi, takva su pravila. Ne smeta mi ni pritisak navijača ni pritisak uprave. Na to sam se navikao, to je deo ovog posla. Kad se pobeđuje, svi su srećni, a kad se izgubi, znate i sami.

Šta biste želeli da unapredite kod sebe kad je u pitanju Vaš posao kao trenera?

Što više edukacije, seminara, sticanje novih kontakata kako u Švedskoj tako i u celom svetu.

Koji su Vaši uzori u poslu kojim se bavite, ko je po Vama najbolji fudbalski trener i zašto?

Ima puno dobrih trenera koji rade u svetu fudbala. Mogu vam dati primer dva trenera koje sam imao prilike lično da upoznam i da pratim njihov rad. Reč je o Aleksandru Stanojeviću (kada je bio u Partizanu) i Dejanu Đurdjeviću (kada je bio u OFK Beograd). Tu su još i Mourinho, Klopp i Guardiola itd.

Da niste fudbalski trener kojim poslom biste se bavili (a da nema veze s fudbalom)?

Zatekli ste me sa ovim pitanjem. Zaista nisam razmišljao o tome, niti sebe mogu da zamislim u nekoj drugoj ulozi.

Koja je Vaša poruka maldima i onima koji počinju da se bave ovim sportom?

Bavite se sportom samo ako to osećate i želite iz dubine duse, ako imate motivacije u sebi. Ako su motivacija roditelji ili neke druge okolnosti, tu uspeha nema. Sport se voli srcem.