SPAČEK – ČUVAR VEČITE MLADOSTI

Napravljen tokom druge polovine prošlog veka, Spaček je toliko proslavio Francusku da je postao podjednako snažan simbol Francuske kao što je Ajfelov toranj simbol Pariza. Citroen 2 CV kako mu je bio službeni naziv, u bivšoj Jugoslaviji nosio je naziv Spaček, ali je u skoro svaka zemlja gde se prodavao imao još po jedan neformalni nadimak pored zvaničnog. U Nemačkoj su ga zvali Patka, u Norveškoj Gvozdeni krevet, u Španiji Žaba, Koza ili Dva konja, a u Iranu Juan.

Ovaj Citroenov model bio je prepoznatljiv, šarmantan i popularan u tolikoj meri da je i malo dete znalo da ga razlikuje od ostalih automobila.  Bio je to sasvim poseban automobil. Onaj ko je jednom zavoleo spačeka (Dianu ili AMI)i voleo bi ga do kraja života. To je bio mladalački auotomobil u koji je mogla da se ugura “cela familija sa sve babom i dedom”, izdržljiv, “mekan” sa mehaničke tačke gledišta, nemoguć za prevrtanje i jeftin i pristupačan, jer je trošio 5 – 6 litara na 100 km. 

Na prvi pogled, spaček je delovao krhko i slabo, ali kako tvrde automehaničari, nemojte se zavarati, izdržljiv je kao divokoza! Njegova najbolja osobina bila je ta, ako je verovati majstorima, što je kod spačeka sve bilo veoma pojednostavljeno. Ali da biste bili srećni vlasnik automobila,  morali ste poprilično da dobro ga znate. Drugim rečima, najsrećniji vlasnici spačeka bili su automehaničari, jer su vozili su kola koja su umeli da poprave na licu mesta.

Spačekova osobina da ne može da se prevrne, ušla je u automobilsku istoriju. Plesao je jednako čvrsto i sigurno i po pesku, i po kamenjaru i po ledu. I baš zbog te osobine, prve verzije su spačeka učestvovale na maratonskim relijima onog doba, a modifikovane verzije 2CV su se takmičile čak i na prvim Paris – Dakar relijima.  

Za razliku od većine automobila koji su nekada bili izuzetno popularni a onda ih, jednostavno, pregazilo vreme, spaček se odlično drži i dan danas. Zahvaljujući klubovima zaljubljenika u spaček, dobroj organizaciji i solidarnosti vlasnika koji razmenjuju delove, spaček je danas veoma često vozilo na putevima. Može da se nabavi za par hiljada evra, i da se odlično održava bez straha da se neće naći deo za njega.

Osim što je jeftin, ekonomičan i šarmantan spaček je automobil koji spaja ljude. Ljubav prema spačeku urodila je izrazitom društvenom ulogom. Od 1975. godine ljubitelji spačeka organizuju susrete, svake druge godine, kada se u različitim mestima širom Evrope okupe na hiljade i hiljade spačeka iz celog sveta. To je događaj koji za vlasnike ovog simpatičnog automobila nema premca. U proseku, susretima prisustvuje između 10.000 i 20.000 ljudi iz 30-tak zemalja sveta i oko 5.000 automobila. Dođu iz Irana, Rusije, Španije, Italije, Grčke, Srbije, sa svih strana sveta okupe se ljubitelji spečeka na druženje. Nekoliko dana oni uživaju družeći se u najrazličitijim okolnostima.

Po kiši, kao na primer u Škotskoj gde je neprestano sipilo, ili na julskoj vrelini u Španiji. U svakom slučaju, svima su to nezaboravni trenuci. Urednik novog britanskog časopisa CV Amour Mark Pakston nazvao ih je spačekistima, a dao je i njihovu definiciju:  “Spačekista je neko ko, bez obzira na godine, ima mladalački pogled na život. Ko god da je ikad imao spaček – zavoleo ga je, a odnos koji vlasnici imaju prema svojim auto-ljubimcima potpuno je drugačiji od odnosa koji imate prema nekom “normalnom” automobilu.” 

Najveći susret spačekista održan je 2011. u Francuskoj u gradu  Salbrisu, gde je, prema proceni organizatora, učestvovalo  7200 vozila i preko 30000 registrovanih gostiju. Ove godine ljubitelji šarmantnog četvorotočkaša okupiće se u  Portugalu, a 2019. u susednoj Hrvatskoj, na Grobniku. Šta je to tako snažno i istrajno što ljubitelje spačeka pokreće da pređu hiljade kilometara, vozeći u proseku 70 kilometara na sat i putujući, treba li reći, veoma dugo do odredišta? Možda je na ovo pitanje najbolje odgovorio urednik Pakston: Bez obzira na lim koji lako truli i relativno slab motor, spaček ostaje simbol mladalačke nade, ja bih rekao… Mislim da je potpuno u skladu sa svim time i moja nada da budućnost spačeka svetla, i da će i meni, i mnogim drugima, pomoći da ostanemo zauvek mladi!

Možda je u pravu. Čovek je mlad onoliko koliko se oseća. A sa spačekom koji uvek podseća na mladost, to sve mnogo lakše ide.